Rojters: Glas i za ocenu Bajdenove administracije

Amerikanci glasaju na međuizborima koji će odrediti da li će Demokratska partija izgubiti kontrolu nad Kongresom, a sa njom i mogućnost da nastavi sa sprovođenjem politike predsednika Džoa Bajdena, piše Rojters.

Stranka koja kontroliše Belu kuću obično gubi mandate na međuizborima, a prognoze istraživača pokazuju da će se isto dogoditi i sutra, s obzirom na to da zabrinutost birača zbog visoke stope inflacije i kriminala nadmašuje nezadovoljstvo građana zbog ukidanja prava na abortus ili nasilnog upada na Kapitol 6. januara prošle godine. 

Građani Sjedinjenih Država glasaće za 35 mesta u Senatu i svih 435 mesta u Predstavničkom domu, a procenjuje se da će republikanci da preuzmu najmanje pet mesta koja su im neophodna kako bi dobili većinu u Predstavničkom domu, dok će nova većina u Senatu (u kom je trenutno odnos 50-50) najverovatnije biti poznata nakon tesnih trka u Pensilvaniji, Nevadi, Džordžiji i Arizoni.

Uticaj Trampa na međuizbore

Međutim, i pre završteka međuizbora, već je počelo da se priča o predsedničkim izborima 2024. godine. Bivši predsednik Donald Tramp je tokom skupa u Ohaju najavio "važno obraćanje" za 15. novembar kada se očekuje da će najaviti kandidaturu za predsednika. 

"Stotine pristalica Trampovih lažnih tvrdnji o tome da je njegov poraz (na predsedničkim izborima 2020. godine) rezultat široko rasprostranjene prevare nalaze se na glasačkim listićima ove godine", navodi Rojters, aludirajući na republikanske kandidate za Kongres.

Više od 42 miliona Amerikanaca već je glasalo, ili putem pošte ili lično, pokazuju podaci sajta "Elekšn prodžekt". Međutim, lokalne vlasti upozoravaju da konačni rezultati možda danima neće biti poznati zbog prebrojavanja glasova u tesnim izbornim trkama, dok će se novi sastav Senata znati tek nakon nakon 6. decembra kada se očekuje drugi krug izbora u Džordžiji.

Zvaničnici u Filadelfiji pokrenuli su akciju kojim bi trebalo da se stane na put mogućem duplom prebrojavanju glasova, ali to, takođe, zahteva više vremena. Upravo to bi moglo da preusmeri svu pažnju na najveći grad u Pensilvaniji ukoliko trka za Senat zaista bude bila tesna. U međuvremenu, ministarstvo pravde je saopštilo da će nadgledati poštovanje zakona o pravima birača u 24 savezne države.

Ukoliko republikanci budu preuzeli većinu u Predstavničkom domu biće u mogućnosti da blokiraju zakone koji se odnose da prioritete demokrata, poput prava na abortus i klimatskih promena. Predstavnici Republikanske partije mogli bi i da pokrenu pitanje gornje granice državnog duga, ali i istragu o Bajdenovoj administraciji i njegovoj porodici.

Sa druge strane, Senat pod rukovodstvom Senata mogao bi da stopira plan Bele kuće da popuni upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu. Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel već je nagovestio da će odbiti imenovanje novog sudije sve dok se ne budu završili predsednički izbori 2024. godine.

"Podeljena vlast mogla bi da dodatno usmeri pažnju javnosti na konzervativni sud koji je već doneo odluke kojima je izbrisano pravo na abortus na nacionalnom nivou", ističe agencija.

Poslednji napori demokrata

Džo Bajden i bivši predsednik Barak Obama obišli su zemlju prošle nedelje i pozvali pristalice demokrata da glasaju kako bi sprečili poraz Demokratske partije. Ipak, pojedini kandidati iz redova demokrata distancirali su se od Bele kuće usled pada popularnosti predsednika Bajdena. 

"Bajden nikada nije značajno poboljšao svoj rejting u odnosu na početak godine", ističe analitičar Džejkob Rubaškin.

Istraživanje Rojtersa i Ipsosa pokazuje da više od dve trećine Amerikanaca veruje da su SAD na pogrešnom putu, dok samo 39 odsto građana podržava rad Bajdenove administracije.

I pored toga što je Vrhovni sud doneo odluku o poništavanju ustavom zagarantovanog prava na abortus koja je probudila glasače Demokratske partije i, privremeno, vratila nadu da bi demokrate mogle da pobede uprkos političkoj istoriji, istraživanja javnog mnjenja poslednjih nedelja pokazuju da će republikanci osvojiti većinu u Predstavničkom domu i čak osvojiti više od 20 mesta koje su do sada držale demokrate.

Pored uticaja na unutrašnju politiku, ukoliko zakonodavna vlast bude prešla u ruke republikanaca, moglo bi da dođe i do promene spoljnopolitičkog kursa Vašingtona, pogotovo kada je reč o pomoći Ukrajini, pošto je veliki broj kandidata Republikanske partije već sugerisao da se protivi daljem pomaganju Ukrajini, s obzirom na ekonomske probleme sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države.