Svet
Strepnja, omalovažavanje, stereotipi: Kako su zapadni mediji ispratili Putinov susret sa Kim Džong Unom
Si-En-En je čak izjave severnokorejskog lidera o uverenosti u rusku pobedu nad "zlim" silama nazvao "diktatorskim govorom", zaboravivši da su čak dvojica američkih predsednika ostali zapamćeni po upotrebi istog epiteta za spoljnopolitičke aktere
Nedavni susret severnokorejskog lidera Kim Džong Una sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom detaljno je propraćen u svetskim medijima, kako u Rusiji i Aziji, tako i na Zapadu.
U Severnoj Koreji je susret dvojice lidera nazvan "istorijskim događajem", a Kim Džong Un je tokom svoje višednevne posete obišao ruske pogone za proizvodnju aviona, kao i kosmodrom "Vostočni".
Dok konkretnih detalja o potencijalnoj vojnotehničkoj saradnji dveju država nije bilo, Ruski predsednik je napomenuo da ima stvari o kojima se razmišlja i na kojima se radi mimo određenih ograničenja koje Moskva poštuje.
Vladimir Putin je takođe istakao da Rusija i Severna Koreja nameravaju da prodube saradnju u sferi logistike, kako bi formirale logistički "trougao" čiji će deo voditi u Kinu.
U zapadnim medijima je, pak, susret dvojice lidera propraćen kombinacijom strepnje, nipodaštavanja i za blok karakterističnih stereotipa.
Britanski "Ekonomist" je tako susret dvojice lidera shvatio kao "pretnju" i događaj koji bi mogao "promeniti tok sukoba u Ukrajini, obezbedivši Rusiji nove zalihe oružja i dovevši do eskalacije u azijskoj trci u nuklearnom naoružanju."
Si-En-En je izjavu severnokorejskog lidera o uverenosti u pobedu ruske vojske nad "zlim silama" nazvao "diktatorskim govorom", zaobišavši činjenicu da su isti pridev u prošlosti koristila dvojica američkih predsednika — Džordž Buš Mlađi koji je Iran, Irak i Severnu Koreju nazvao "osovinom zla", kao i Ronald Regan, koji je pokrenuo ovaj trend nazvavši Sovjetski Savez "zlim carstvom."
"Vašington post" je susret shvatio kao suprotstavljanje naporima SAD da izoluju Rusiju zbog sukoba u Ukrajini i Severnu Koreju zbog programa balističkih raketa, ocenivši da je to tek početak obnovljene saradnje. Dvojica lidera nazvani su "parijama", uprkos činjenici da Rusija nastavlja da posluje i gaji odnose sa mnogim članicama nezapadnog sveta.
Ovaj list smatra da Kimova poseta ruskom kosmodromu, kao i avijacijskim i vojnim objektima ukazuje na potencijalne oblasti saradnje Pjongjanga i Moskve u budućnosti.
"Gardijan" je takođe posvetio pažnju tome što su se dvojica lidera sastali upravo na ruskom kosmodromu, s obzirom na interesovanje Severne Koreje za razvoj svemirskog programa. Britanski list je takođe istakao da je portparol Stejt departmenta Metju Miler saradnju najavljenu tokom Kimove posete nazvao "duboko zabrinjavajućom."
"Independent" se takođe skrenuo pažnju na izjavu severnokorejskog lidera da Moskva uživa punu podršku Pjongjanga u "svetoj borbi" protiv "imperijalizma", što britanski list navodi da se odnosi na Zapad i rusku Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Uprkos bojazni od susreta dvojice lidera koja se da primetiti u medijima ali i u izjavama američkih zvaničnika, "Independent" poruku sa sastanka poistovećuje sa "poziranjem".
"Periodiko" napominje da Severna Koreja i Rusija održavaju prijateljske odnose još iz sovjetskih vremena, što su, kako navodi, i dvojica lidera istakla tokom sastanka. Barselonski list smatra da se susret dvojice lidera dogodio u "teškom" trenutku za Moskvu, pošto, kako navodi, veliki deo svetske zajednice osuđuje vojnu operaciju u Ukrajini.
Francuski "Figaro" navodi da su dvojica lidera u javnosti nastupili kao "najbolji prijatelji", a "Mond" da susret označava strateško približavanje dveju zemalja u kontekstu sukoba u Ukrajini.
Iako se u zapadnim medijima može pronaći pokoja rečenica o SAD kao zajedničkom imeniocu u odnosima Moskve i Pjongjanga, neprijateljski potezi Vašingtona se, izuzev sankcija, ne pominju.
Neprijateljstvo prema SAD duboko je usađeno u severnokorejski nacionalni identitet otkako je Vašington sravnio tu državu sa zemljom tokom Korejskog rata početkom pedesetih godina prošlog veka. Izbacivši 635.000 tona bombi, Vašington je uništio 85 odsto zgrada u čitavoj Severnoj Koreji, i pobio oko "20 odsto stanovništva", kako je to lično izgovorio general vazduhoplovstva Kurtis Lemej i šef Strateške vazdušne komande tokom Korejskog rata.
Sa druge strane, Moskva vidi Vašington kao glavnog krivca za aktuelni sukob u Ukrajini. Pored toga što su neprikosnoveni prednjak u naoružavanju Kijeva, SAD su podstakle i državni udar kojim je 2014. godine zbačen demokratski izabran predsednik Viktor Janukovič.
Čak je i bivši predsednik SAD Barak Obama priznao da "postoji razlog" zašto Rusija nije pripojila Krim silom, te da je bilo potrebno vreme da antiruski sentiment, kako u Ukrajini, tako i u Evropi, uzme maha.
"Deo onoga što se dogodilo je da smo i ja, ali i Angela Merkel, morali na silu da ubedimo mnoge Evropljane da uvedu sankcije", rekao je Obama za Si-En-En ranije ove godine.
Podsetimo, Angela Merkel je u decembru prošle godine otvoreno izjavila da je svrha Minskih sporazuma, kojima su okončani sukobi izazvani Janukovičevim svrgavanjem i koji je trebalo da služe kao garancije stanovnicima Donjecke i Luganske Narodne Republike, bila da se Ukrajini "kupi vreme" tokom kojeg će ona ojačati za nove sukobe sa Rusijom.
