U Ukrajini raste zabrinutost da će se broj ukrajinskih izbeglica koji namerava da se vrati u svoju zemlju smanjivati što duže bude trajao sukob, a najnovija istraživanja ocenjuju da se između 1,3 i 3,3 miliona nikada neće vratiti.
Između 5,6 i 6,7 miliona ukrajinskih izbeglica trenutno boravi u stranim zemljama, procenjuje Kijevski institut za ekonomsku strategiju, a prenosi španski "Mundo".
Trenutno se procenjuje da oko 63 odsto izbeglica namerava da se vrati u domovinu, a na tu odluku utiče više faktora, a ukrajinski institut navodi da je veća verovatnoća da se vrate oni čiji su prihodi u inostranstvu manji od onih koje su ostvarivali "kod kuće", kao i stanovnici regiona koji su manje stradali u sukobu.
Što odliv stanovništva bude bio veći, to će posledice po zemlju biti veće, napominje se u istraživanju, a analitičari procenjuju da bi usred masovne emigracije pad BDP-a te zemlje mogao biti između 2,7 i 6,9 odsto.
S obzirom na to da je skoro polovina raseljenih Ukrajinaca mlađa od 20 godina, to bi takođe pogoršalo dugoročnu demografsku krizu u zemlji čija je populacija u stalnom opadanju od ranih 1990-ih, i gde je broj novorođenih pao za trećinu od eskalacije sukoba.
Kada granice budu potpuno otvorene i muškarcima bude dozvoljeno da napuste zemlju, neki će se verovatno pridružiti svojim porodicama u inostranstvu, što dodatno pogoršava problem, piše španski medij.
Kako bi se posledice ublažile, vlasti bi trebalo da preuzmu niz proaktivnih koraka, napominju analitičari, uključujući pružanje privremenog smeštaja i dodatne pomoći.