Američka energetska kompanija "Konoko Filips" potpisala je petnaestogodišnji ugovor o snabdevanju tečnim gasom (LNG) sa holandskim "Gejt terminalom", izveštava "Berliner cajtung".
Ovaj ugovor će povećati količinu gasa koju "Konoko" isporučuje Evropi za 1,5 miliona tona godišnje.
Kompanije su prestale da veruju u mogućnosti energije iz sunca i vetra, zbog čega se okreću sklapanju višegodišnjih ugovora o snabdevanju fosilnim gorivima.
Ugovor, koji stupa na snagu 2031, označava novi poraz za planirani prelaz na "čistu" ili zelenu energiju u Evropi, na čemu je posebno insistirao nemački ministar ekonomije Robert Habek. "Da li još samo ministar Habek veruje u vetar i sunce?", pita se nemački list.
Ali to je samo najnoviji primer rastućeg trenda u EU. Zaklinjanja u "čistu energiju", koje većinom zagovaraju u Nemačkoj, potkopavaju upravo energetske kompanije.
Sajt "Oilprajs" je o tome nedavno pisao: "Dok Brisel i evropski ministri slave nedavno stečenu nezavisnost od ruskog gasa i smanjenje zavisnosti od ugljovodonika uopšte, zahvaljujući energiji vetra i sunca, kompanije u tišini potpisuju nove ugovore o dugoročnim isporukama gasa."
"Konoko" je prošlog novembra potpisao sličan ugovor sa Katarom o snabdevanju tečnim gasom preko novog nemačkog terminala u Brunsbutelu. "Šenijer enerdži" je nedavno potpisao dugoročni ugovor o snabdevanju LNG sa nemačkim hemijskim gigantom BASF.
Stručnjaci veruju da bi to mogao biti početak sklapanja niza ugovora koje potpisuju evropske kompanije o dugoročnom snabdevanju gasom.
Sve je jasnije, nastavlja "Berliner cajtung" da energija vetra i sunca ne može zameniti gas. Zbog povećane potražnje, gas poskupljuje svuda na tržištima i počinje globalna trka za dugoročne ugovore.
Poslednjih decenija Nemačka je kupovala jeftin prirodni gas iz Rusije, koji se isporučivao gasovodima. Pre godinu dana u Baltičkom moru je dignut u vazduh evropsko-ruski gasovod "Severni tok", ali do danas nema traga o počiniocima.