Evropska unija mogla bi da postane zavisna od Kine, tj. od njenih litijum-jonskih baterija i gorivnih ćelija do 2030. u meri u kojoj je zavisila od ruskih energenata pre rata u Ukrajini, ukoliko ne preduzme hitne mere s tim u vezi, upozorava se u dokumentu EU.
Dokument, u koji je Rojters imao uvid, biće osnova za razgovore lidera EU o ekonomskoj bezbednosti Starog kontinenta koji će se održati u Granadi 5. oktobra.
Zvaničnici bi trebalo da diskutuju o predlozima Evropske komisije kako da se smanji zavisnost od Kine, odnosno o diverzifikaciji nabavki iz najveće azijske zemlje ka Africi i Latinskoj Americi.
Naime, zbog plana o postizanju nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, a nestabilnog snabdevanja iz obnovljivih izvora energije kao što su Sunce i vetar, očekuje se da će se potražnja EU za litijum-jonskim baterijama, gorivnim ćelijama i elektrolizerima u narednim godinama povećati za između 10 i 30 puta.
Iako Unija dobro stoji s proizvodnjom elektrolizera, sa više od 50 odsto udela na globalnom tržištu, u velikoj meri se oslanja na Kinu za gorivne ćelije i litijum-jonske baterije, neophodne za električna vozila.
"Bez sprovođenja snažnih mera, evropski energetski sistem bi do 2030. mogao da zavisi od Kine na sličan način kako je zavisio od Rusije pre sukoba u Ukrajini", navodi se u dokumentu.
Prema podacima Evropske komisije, 2021. godine EU je više od 40 odsto ukupne potrošnje gasa, 27 odsto uvoza nafte i 46 odsto uvoza uglja obezbeđivala iz Rusije, dok je prekid snabdevanja istim izazvao veliki skok cena energije u bloku i posledične drastične inflacije.
Međutim, u pomenutom dokumentu EU, koji su pripremili španski zvaničnici, ističe se da snabdevanje litijum-jonskim baterijama i gorivnim ćelijama iz Kine nije jedina ranjivost za EU.
"Sličan scenario je moguć u digitalno-tehnološkom sektoru. Prognoze sugerišu da će potražnja za digitalnim uređajima kao što su senzori, dronovi, serveri i oprema za skladištenje podataka, te mreže za prenos podataka naglo porasti u ovoj deceniji", ukazuje se u dokumentu.
Do 2030. ova zavisnost Unije od spoljnog faktora mogla bi ozbiljno da ugrozi povećanje produktivnosti koje je hitno potrebno evropskoj industriji, ali bi moglo i da ometa modernizaciju poljoprivrednih sistema, neophodnih za rešavanje klimatskih promena, zaključuje Rojters.