Hag: Sučeljavanje Rusije i Ukrajine pred Međunarodnim sudom pravde

Rusija i Ukrajina će se od ponedeljka suočiti pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu zbog tvrdnje Moskve o genocidu u istočnoj Ukrajini kao razlogu za pokretanje Specijalne vojne operacije, navodi AFP.

Pitanje o kojem će se raspravljati jeste da li najviši sud UN ima nadležnost da naredi obustavu ruske SVO. 

Kada je Putin u februaru 2022. pokrenuo vojnu akciju, deo obrazloženja bio je da prorusko stanovništvo u istočnoj Ukrajini trpi maltretiranje i genocid od strane režima u Kijevu. 

Dva dana nakon početka SVO, Ukrajina je podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde, "izričito poričući" takve navode i tvrdeći da je to što Rusija koristi genocid kao izgovor protivno Konvenciji UN o genocidu iz 1948. godine.

U martu 2022. Međunarodni sud pravde je stao na stranu Ukrajine, naredivši Rusiji da odmah obustavi vojnu akciju. 

Ali ova presuda je bila takozvana "prethodna odluka", dok se čeka odluka o tome da li je sud stvarno nadležan da odlučuje o stvari koja je u pitanju.

Odluke suda su obavezujuće, iako nema načina da prinudi strane da ih sprovedu. 

Ruska strana tvrdi da sud nema nadležnost, jer slučaj Ukrajine ne spada u delokrug Konvencije UN o genocidu. Oni će svoj stav dodatno pojasniti u ponedeljak, dok se odgovor Ukrajine očekuje u utorak. 

Ovo je prvi put da će se ruski predstavnik obratiti sudu u ovom slučaju, jer je prethodno obrazložio da "nije imao dovoljno vremena da pripremi argumente".

Više od 30 drugih zemalja, zapadnih saveznika Ukrajine, takođe će imati priliku da da izjave u znak podrške Kijevu. Sud je odbacio ponudu SAD da se pridruže slučaju.

Sudu, koji je stvoren posle Drugog svetskog rata da bi se bavio sporovima između članica UN kada ne mogu same da reše stvari, moglo bi da bude potrebno i nekoliko meseci da odluči da li ima nadležnost.

Sud se takođe bavi posebnim slučajem koji je pokrenula Ukrajina u kojem se tvrdi da je Rusija godinama pre SVO podržavala separatističke pobunjenike u istočnoj Ukrajini.