Mask na meti kritičara: Zli izdajnik koji je sprečio nuklearni rat

Ono što se dogodilo Ilonu Masku prošle nedelje pokazuje koliko je američka politika postala potpuno neujednačena i opasna za Ukrajinu, piše profesor Maks Abrams sa Nortistern univerziteta u tekstu za "Njuzvik". On podseća da je osuda počela kada je "Vašington post" objavio odlomke iz nove biografije o Masku koja otkriva da je on odbio ukrajinski zahtev da pomogne u pokretanju velikog prikrivenog napada u septembru 2022. na krimsku luku Sevastopolj.

Postojali su brojni, legitimni razlozi zbog kojih je Mask odbio da aktivira svoje internet usluge "Starlink" za Ukrajinu kako bi izvršila neviđeni, iznenadni napad na rusku mornaricu: Mask je obezbeđivao terminale Ukrajini besplatno, u to vreme nije bio na vojnom ugovoru, zahtev je došao direktno od ukrajinske — a ne američke — vlade, a "Starlink" nikada nije bio aktiviran nad Krimom zbog američkih sankcija Rusiji.

Profesor smatra da je najvažnije to što je Mask bio zabrinut da bi omogućavanje napada moglo dovesti do ozbiljne "eskalacije sukoba". Zabrinuo se da je od njega traženo da uključi "Starlink" za "napad nalik na Perl Harbor" i nije želeo da "proaktivno učestvuje u velikom ratnom činu", što bi verovatno izazvalo ruski nuklearni odgovor.

Kao odgovor na ovu nuklearnu averziju, Maska je visoki ukrajinski zvaničnik nazvao "zlim", a američki ratni entuzijasti "izdajnikom". Rejčel Medou sa Em-Es-En-Bi-Sija je rekla da je Mask "intervenisao da pokuša da spreči Ukrajinu da pobedi u ratu".

Takođe, Džejk Taper sa Si-En-Ena opisao je Ilona kao "kapricioznog milijardera" koji je "sabotirao vojnu operaciju Ukrajine, saveznika SAD" i dodao da taj čin zahteva "reperkusije". Sa svoje strane, glavni irački ratni prodavac koji je postao miljenik demokrata, Dejvid Frum, rekao je da Masku moraju biti oduzeti ugovori sa američkom vladom, jer nije refleksno pristao na ukrajinski "Starlink" zahtev, a bivša senatorka Elizabet Voren, pozvala je na hitnu istragu Kongresa "kako bi se osiguralo da spoljnu politiku vodi vlada, a ne jedan milijarder".

Ilon Mask: Kako sam sprečio napad na Sevastopolj

U danima koji su usledili, Maskov protivnici su iskoristili ukrajinsku operaciju kao dokaz da je Mask preterano reagovao. Nekoliko dana nakon što je izbila priča o "Starlinku", Ukrajina je lansirala britanske krstareće rakete "storm šedou" na štab ruske mornarice u krimskom lučkom gradu Sevastopolju. Bio je to najveći napad otkako je Moskva pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pre skoro 19 meseci, i oštetio je rusku podmornicu i ratni brod.

Kako su proratni mediji primetili, "Upravo je takav udar, prema Masku, trebalo da izazove nuklearni rat", ali pošto se to nije dogodilo gomila stručnjaka za međunarodne odnose je na Tviteru ismevala Maska, tvitujući stvari poput "Izvršni direktor internet provajdera me je uverio da bi to izazvalo Treći svetski rat i upotrebu nuklearnog oružja" i "Kako ide, čoveče, posle sjajnog napada na Sevastopolj ? Treći svetski rat je već počeo?"

Profesor Maks Abrams kaže da bi Maskovi protivnici mogli pomisliti da je sve ovo veoma smešno, ali ukazuje da napad na Krim - a da ne pominjemo rusko kopno u sve češćim napadima bespilotnih letelica na Moskvu - nije smešno. Čak su i najveći zapadni ratni entuzijasti, od Atlantskog saveta pridruženog NATO savezu, preko estonskog ministra odbrane do Bajdenovog državnog sekretara Antonija Blinkena, svi ranije priznavali da je pretnja Krimu moguća "crvena linija", koja bi mogla da dovede do nuklearnog rata.

Maskov biograf: Milijarder navodno sprečio ukrajinski napad na rusku flotu kod Krima

Kako je ruski vojni specijalista Nikolo Fazola istakao u aprilu, "postoji određen rizik da će Putin upotrebiti nuklearno oružje da bi se suprotstavio ukrajinskoj ofanzivi na Krimu. I zato su zapadni saveznici Ukrajine nevoljni".

"Ali, taj prethodni oprez je izbledeo — bez sumnje kao rezultat toliko hvaljene kontraofanzive koja je razočarala američke ratne planere, što je dovelo do naizgled beskonačnog i rovovskog rata iscrpljivanja koji podseća na Prvi svetski rat. U međuvremenu, Bajdenov politički program je na kocki dok se naziru predsednički izbori", ukazuje profesor.

Što rat duže traje, Bajdenova administracija i njeni saveznici iz NATO-a su sve manje oprezni. Bajden i dalje pristaje na isporuku oružja koje je ranije isključeno kao preterano eskalirajuća, od sistema PVO "patriot" do tenkova "abrams", preko kasetne municije do F-16. Najnoviji preokret odnosi se na očekivani transfer armijskih taktičkih raketnih sistema koji mogu da lete do 290 milja (460 km), omogućavajući ukrajinskim snagama da napadaju daleko izvan odbrambenih pozicija Rusije unutar Krima i duboko u rusku suverenu teritoriju.

Iznenađujući detalji iz života Ilona Maska koji su opisani u biografiji

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je nekada isključivao ATACMS "kako bi osigurao da ne dođemo u situaciju u kojoj se približavamo trećem svetskom ratu". Čak je i Si-En-En, entuzijastičan zagovornik većeg američkog učešća u ratu, priznao "strahove od eskalacije sukoba".

Pre nekoliko meseci, senator Džejms Riš iz Ajdaha rekao je za Aspenski bezbednosni forum: "Umoran sam od slušanja o eskalaciji. Želim da se Putin ujutro probudi zabrinut šta će da uradi, što će izazvati našu eskalaciju". Bajden se očigledno sada slaže.

Gledište koje sada vlada Demokratskom strankom i na kojem je i predsednik je isto kao i ono koje propagiraju ratni huškači: glupo je brinuti se kao Mask o pretvaranju ukrajinskog rata u nešto katastrofalno gore. Neamerički je ne pokušavati da se pronađe crvena linija Rusije za početak trećeg svetskog rata. Izdajnički je verovati — kao što je to učinio i sam predsednik, pre samo nekoliko meseci — da treba da učinimo sve što možemo da sprečimo eskalaciju.

Čini se da je nova mantra: "Ne trudimo se dovoljno u Ukrajini dok ne osetimo nuklearni udar na našim licima".