Rusija je zatražila od Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu da zbog nenadležnosti i "zloupotrebe procesa" odbaci postupak koji je Ukrajina pred tim tribunalom pokrenula zbog navodne ruske zloupotrebe Konvencije o genocidu.
Šef moskovskog pravnog tima pri IJC Genadij Kuzmin rekao je pred većem od 16 sudija da je slučaj Ukrajine "beznadežno pogrešan i u suprotnosti s dugogodišnjom sudskom praksom ovog suda", preneo je AP.
U uvodnom govoru, Kuzmin je ponovio ruske tvrdnje o neonacistima u Kijevu i povukao paralele između ruske akcije u Ukrajini i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.
Po njegovim rečima već to što Ukrajina insistira na tome da se genocid nije dogodio, dovoljno je da se slučaj odbaci.
"Prema sudskoj praksi, ako nije bilo genocida, ne može biti kršenja Konvencije o genocidu", precizirao je Kuzmin, preneo je Rojters.
Ukrajina je pokrenula slučaj nekoliko dana nakon početka Specijalne vojne operacije 24. februara prošle godine, tvrdeći da Rusija zloupotrebljava međunarodno pravo kada ocenjuje da je na istoku Ukrajine ušla kako bi sprečila genocid nad stanovništvom Luganska i Donjecka.
S druge strane, Rusija je pred sudom ponovila da je rusofobični i neonacistički režim u Kijevu koristio Konvenciju o genocidu iz 1948. godine, koju su obe zemlje ratifikovale, kao izgovor da se slučaj nađe pred sudom.
Ročišta koja će trajati do 27. septembra biće fokusirana isključivo na pravne argumente o nadležnosti suda, to jest primedbama koje je iznela RF, dok će sudskom veću verovatno biti potrebni meseci da odluči da li se slučaj može nastaviti.
Kosačov: Moskva razmatra da se povuče iz nadležnosti IJC
Ukoliko sud popusti pod pritiskom kijevskog režima, te donese politički motivisanu presudu, Moskva bi mogla da razmotri povlačenje iz nadležnosti Međunarodnog suda pravde UN.
"Nema sumnje da će odluka biti maksimalno politizovana. Ako Međunarodni sud pravde UN igra pod palicom Kijeva i Kolektivnog zapada, zauvek će izgubiti ugled respektabilnog sudskog organa u očima Rusije i drugih zemalja. Ako, nakon razmatranja slučaja, umesto sudske odluke objave neku glupost, Rusija će morati da razmotri mogućnost napuštanja nadležnosti Međunarodnog suda UN, što je složen pravni zadatak ako se ima u vidu da se radi o jednom od glavnih organa UN i Statut Međunarodnog suda je nedeljivi deo Povelje UN", napisao je zamenik predsednika Saveta Ruske Federacije Konstantin Kosačov na svom Telegram kanalu.
Dodao je da je očigledan postepeni raspad svih tela Ujedinjenih nacija, ali i napomenuo da će tokom tužbe pored Rusije biti saslušani i stavovi trećih strana.
"Prvi put u istoriji, sud će dozvoliti da se odjednom pridruže 32 zemlje Kolektivnog zapada koje podržavaju režim u Kijevu. Nakon toga sudije će doneti odluku o nadležnosti i, u zavisnosti od ishoda, presudu", pojasnio je Kosačov.
Ruski političar je podsetio i da je Nezavisna međunarodna istražna komisija UN za Ukrajinu zvanično potvrdila u septembru 2023. da nema znakova genocida u postupcima Rusije.
Inače, Međunarodni sud pravde (MSP) razmatra sporove između država u vezi s pravnim pitanjima, dok Međunarodni krivični sud (MKS), takođe sa sedištem u Hagu, pojedince smatra krivično odgovornim za krivična dela uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Upravo je MKS izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina za navodne ratne zločine, optužujući ga za odgovornost za otmicu ukrajinske dece.