Danas je počelo 78. zasedanje Generalne skupštine UN, koje u poređenju sa prethodnima, stavlja veći naglasak na zemlje Globalnog juga. S druge strane, zemlje u razvoju se plaše da će i ova prilika za multilateralni dijalog ostati u senci rasprava i pritisaka zbog sukoba u Ukrajini, navodi se u uvodniku "Global tajmsa".
Paralelno sa zasedanjem GS UN, biće održano nekoliko sastanaka na visokom nivou na kojima će tema biti prioriteti zemalja u razvoju u Africi, Latinskoj Americi i Aziji, uključujući klimatske promene, zdravlje i finansije. Zbog toga je direktor jednog međunarodnog tink tenka izjavio da su zemlje Globalnog juga ove godine odredile agendu zasedanja.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš očekuje od ovogodišnjeg zasedanja da pomogne u spasavanju "ciljeva održivog razvoja". Termin "spasavanje" otkriva teškoće sa kojima se suočava globalni razvoj, kao i nepremostive prepreke razvijenih i zemalja u razvoju.
Gutereš je pomenuo suštinsku promenu u aktuelnim međunarodnim odnosima, koja se odnosi na kolektivni uspon zemalja u razvoju, koje pozivaju na pravedniji i razumniji međunarodni poredak. U međuvremenu, etablirane velike sile poput Amerike i Zapada uporno pokušavaju da održe dominaciju i pribegavaju svim mogućim sredstvima kako bi diskreditovali i suzbili taj apel.
Ta kontradiktornost je važan faktor koji prouzrokuje trenutnu geopolitičku podelu.
Primera radi, zemlje u razvoju nadaju se da će se na zasedanju GS UN najviše razgovarati o borbi protiv siromaštva, smanjenju inflacije ili suočavanju sa klimatskim promenama.
Te zemlje najviše brine da će ukrajinska kriza ponovo postati dominantna tema u Generalnoj skupštini UN i da će skrenuti pažnju ljudi sa pitanja razvoja. "Beskrajno brbljanje o ratu" i otvorene i prikrivene pretnje drugim zemljama, koje ih teraju da biraju stranu, poslednje su što ove zemlje žele da čuju, navodi "Global tajms".
Iako Amerika obraća pažnju na Globalni jug, takođe poručuje da "svet ne može da se bavi jednim bez drugog", misleći na krizu u Ukrajini i pitanja razvoja. To pokazuje da su SAD veoma svesne zahteva zemalja u razvoju, ali insistiraju na iznošenju sopstvenih programa na multilateralnim forumima.
Protraćene mogućnosti
Postoji mnogo sličnih primera koji snažno dokazuju - bez izuzetka - da je praksa uključivanja geopolitičkih kalkulacija u multilateralne forme potkopala napore globalne saradnje i protraćila mnoge mogućnosti za zemlje u razvoju i razvijene nacije da postignu kompromise, pomirenje i saradnju.
To je, takođe, ozbiljno ograničilo efikasnost multilateralnih platformi koje su ranije dobro funkcionisale, što je, ocenjuje se u tekstu, "veoma žalosno".
U tom procesu, SAD i Zapad kontinuirano demonizuju legitimne i pravedne zahteve zemalja u razvoju koristeći moćna sredstva javnog informisanja.
Uoči otvaranja niza važnih sastanaka u GS UN, u Havani, glavnom gradu Kube, od 15. do 16. septembra održan je Samit G77 + Kina. Učesnici su jednoglasno usvojili Havansku deklaraciju, u kojoj se ističe "pravo na razvoj u sve isključivijem, nepravednijem i pljačkaškom međunarodnom poretku".
Ostaje, međutim, neizvesno u kojoj meri predstavnici razvijenih zemalja u GS UN mogu da čuju glasove i zabrinutost zemalja Globalnog juga i generalnog sekretara UN.
SAD i druge zapadne zemlje očigledno pojačavaju napore da pridobiju Globalni jug, ali se ne radi o tome da se zemljama u razvoju da ravnopravniji status i razvojne mogućnosti, već o pokušaju da nastave da ih drže "na periferiji".
Činjenica je da su zemlje u razvoju sada svesnije i sposobnije da sačuvaju nezavisnost i autonomiju nego ikada ranije. To se ne ogleda samo u njihovom opreznom i izbalansiranom pristupu rusko-ukrajinskom sukobu, već i u njihovoj hladnokrvnosti pred američkim podsticanjem na konfrontaciju protiv Kine i Rusije.
GS UN je najreprezentativniji multilateralni forum na globalnom nivou, pa bi Amerika i Zapad trebalo tu da budu skromniji i da jasno vide glavni pravac međunarodne zajednice, zaključuje "Global tajms".