Program vredan 13,3 milijarde dolara za zaštitu američkih interesa na Arktiku naleteo je na stari industrijski izazov: sečenje i oblikovanje debelog, kaljenog čelika.
Američki zvaničnici žure da nabave nove polarne ledolomce jer jednom od samo dva kojima obalska straža sada plovi istekao je rok trajanja, a drugi koji je dodeljen Arktiku svake zime se izvlači na suvo. Isporuka prvog novog ledolomca pomerena je sa 2024. na 2028. godinu, dok se dizajneri, inženjeri i zavarivači bore sa nečim što SAD nisu uradile decenijama: pouzdano oblikovanje kaljenog čelika debljine više od jednog inča (oko 2,5 centimetara) u zakrivljeni, ojačani trup broda, piše "Volstrit džornal".
Obalska straža nije porinula novi teški ledolomac od 1976. godine, a to znači da američki brodograditelji moraju ponovo da uče kako da projektuju i izgrade specijalizovano plovilo, kažu zvaničnici u industriji i vladi.
Tehnički izazov rada sa specijalnim čelikom je dodatno pojačan nedostatkom radne snage u čitavoj industriji i pandemijom koronavirusa.
Povlačenje morskog leda na Arktiku zbog klimatskih promena, paradoksalno, povećava potrebu za ledolomcima i drugim plovilima, koja mogu da podnesu teške uslove u i oko Arktičkog okeana, kažu zvaničnici. Promet ruskih brodova u severnim delovima sveta je u porastu.
Za Obalsku stražu, ogranak oružanih službi koji je deo Odeljenja za unutrašnju bezbednost, cilj je da se formira nova klasa naoružanih ledolomaca - nazvanih polarni bezbednosni sekači - koji mogu da se bave problemima u rasponu od ekoloških katastrofa do strateške konfrontacije u ledenim vodama. Ukupni procenjeni troškovi ovog programa porasli su na 13,3 milijarde dolara u 2021. sa 9,8 milijardi dolara u 2018, pokazuju podaci Državne kancelarije za odgovornost.
Ledolomac "Hili", koji se koristi u naučne svrhe i obično dodeljuje Arktiku, mora da prolazi kroz popravke i remont svake godine u Kaliforniji ili Vašingtonu. Drugi, teški ledolomac "Polar star", bliži se kraju svog veka trajanja.
Poređenja radi, Rusija ima više od 30 ledolomaca pogodnih za Arktik, žali se Obalska straža SAD, a Kina četiri, uključujući dva istraživačka broda za probijanje leda koji se redovno pojavljuju na severu. Američki zvaničnici tvrde da je reč o strateškim brodovima, Peking - da nauka pokreće njihove arktičke ambicije.
Rusija i Kina takođe povećavaju saradnju u Beringovom moru i na Arktiku.
"Moramo da povećamo prisustvo naše mornarice i obalske straže na Arktiku i poboljšamo naše odvraćanje na Pacifiku", rekao je senator Rodžer Viker iz Misisipija, najviši republikanac u senatskom Komitetu za oružane snage. "Bez monumentalnih ulaganja u naša brodogradilišta i odbrambenu industrijsku bazu, nećemo moći da obezbedimo američku dominaciju u pomorskom domenu".
Pored snažnog pogonskog sistema, ključna karakteristika teškog polarnog ledolomca je njegov debeli trup, kojem je potrebna dodatna čvrstoća, uokvirivanje da bi se ojačao oblik i glatke krivine za manevrisanje u morskom ledu, kažu oficiri Obalske straže.
Postojeće mašine i veštine za izgradnju trupa većine okeanskih plovila nisu dovoljne za specijalizovane ledolomce. Ploče trupa zahtevaju leguru rađenu po meri i specijalnu toplotnu obradu, sa procesom formiranja i zavarivanja masivnih zakrivljenih ploča.
"Čelici veće čvrstoće zahtevaju veoma vešte ljude", kaže Džef Moskaluk, viši potpredsednik kompanije "SSAB Amerikas", dobavljača čelika za program ledolomaca. "Ne možete ga tretirati isto kao i bilo koji drugi komad čelika. Potrebno je da izdrži teške udarce".
Pored tehničkog izazova, američka brodogradilišta imaju problem i sa nedostatkom brodograditelja. Prema podacima Federalnih rezervi, zaposlenih u brodogradnji bilo je samo 154.800 u julu. Na vrhuncu, tokom Drugog svetskog rata, u ovoj industriji radilo je 1,3 miliona ljudi.
"Jedan od izazova je radna snaga – dobijanje kvalifikovanih zavarivača", rekao je Bob Merčent, bivši izvršni direktor "VT Halter marine", kompanije koja je dobila ugovor za izgradnju polarnih brodova, ali su pandemija i druga kašnjenja usporili projektovanje i inženjerske radove i sprečili početak izgradnje.
Kada su 2022. dva džinovska ruska ledolomca porinuta u Sankt Peterburgu, "Halter marin" je konačno trebalo da počne izgradnju prvog ledolomca, ali je kompanija, koja je bila u vlasništvu državne singapurske firme sa kineskim klijentima, prodata je "Bolindžeru". Američkim ledolomcima je bila potrebna veća kompanija sa više resursa da završe radove na dizajnu i počnu da rade sa čelikom, kažu ljudi upoznati sa programom.
Tek u avgustu je "Bolindžer" počeo da testira, seče i sklapa čelične prototipove modula koji bi mogli da postanu deo novog ledolomca, pod uslovom da moduli prođu testove. U međuvremenu, kompanija će zapošljava i obučava više radnika u brodogradilištu. Puna izgradnja bi mogla da počne sledeće godine.
"Ponovo učimo kako da napravimo ovaj tip broda", rekao je menadžer programa, kapetan Obalske straže Erik Dri.