Poljski premijer Mateuš Moravjecki izazvao je pravu buru kada je, na iznenađenje mnogih, najavio da će njegova zemlja prestati sa slanjem naoružanja Ukrajini.
"Više ne šaljemo oružje Ukrajini jer sada naoružavamo Poljsku modernijim naoružanjem", rekao je poljski premijer u sredu, odgovarajući na pitanje novinara da li će Varšava nastaviti da podržava Kijev oružjem uprkos sporu oko izvoza žita.
"Ako ne želite da budete u defanzivi, morate da imate čime da se branite. To je naš princip, zato smo povećali nabavku (naoružanja)", dodao je on u intervjuu za poljsku televiziju "Polsat".
Izjava poljskog premijera Moravjeckog iznenađujuća je pre svega zato što je njegova vlada tokom prethodnih godinu i po dana bila jedan od najvećih pobornika režima u Kijevu i njihove antiruske politike.
Poljske vlasti tvrde da su od početka sukoba u Ukrajini toj zemlji poslali pomoć u vrednosti od tri milijarde dolara, što Varšavu čini jednim od najvećih donatora vojne i druge pomoći.
Sukob oko žitarica ili nešto više?
Sukob Kijeva i Varšave oko žitarica nije nov i potiče još iz aprila ove godine, kada je veliki broj poljskih farmera izašao na ulice kako bi protestovao protiv uvoza jeftinog ukrajinskog žita, koje je preplavilo poljsko tržište i oborilo lokalne cene. Slične probleme imale su i druge države na istoku Evrope.
Pod pritiskom lokalnih poljoprivrednika, četiri zemlje članice Unije – Poljska, Mađarska, Slovačka i Bugarska – odlučile su da obustave uvoz ukrajinskih žitarica, dok je Rumunija najavila da bi mogla da im se pridruži. Kako bi sprečila krizu širih razmera, Evropska komisija je postigla sporazum sa tih pet zemalja kojim se lokalni proizvođači štite od jeftinog ukrajinskog žita.
Taj sporazum je bio privremenog karaktera i istekao je u petak, 15. septembra, nakon čega je Komisija objavila da on neće biti produžen. "Trenutno ne vidimo tržišne poremećaje u tih pet zemalja članica, stoga ne produžavamo zabranu", rekao je komesar EU za trgovinu Valdis Dombrovskis. "Ovo su izuzetne mere zaštite, a ne nešto što bi trebalo da bude na snazi neograničeno."
U Varšavi nisu bili oduševljeni takvom odlukom iz Brisela, pa su svega dan kasnije najavili da će, protivno pravilima EU koja regulišu spoljnu trgovinu, uvesti jednostranu zabranu uvoza ukrajinskih žitarica. Slične odluke donele su i Mađarska i Slovačka.
"Birokrate u Briselu ponovo zatvaraju oči pred problemima evropskih poljoprivrednika. Vreme je da uzmemo stvari u svoje ruke! Ukrajinski poljoprivredni proizvodi namenjeni Africi preplavljuju centralnoevropska tržišta", napisao je mađarski premijer Viktor Orban na društvenim mrežama.
Ukrajina je na odluku Poljske, Mađarske i Slovačke reagovala – tužbom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. "Za nas je ključno da dokažemo da pojedine države članice ne mogu da zabrane uvoz ukrajinske robe. Zato protiv njih podnosimo tužbe u STO", rekla je prva potpredsednica Vlade i ministarka ekonomije Ukrajine Julija Sviridenko.
Ona je dodala i da će tužbe, zajedno sa pritiskom Evropske komisije i drugih zemalja članica, "pomoći obnavljanju normalne trgovine između Ukrajine i susednih zemalja, kao i pokazati solidarnost između nas".
Na Poljake je, doduše indirektno i u svom stilu, udario i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija rekao da je "alarmantno videti kako neki od naših prijatelja u Evropi glume solidarnost u političkom pozorištu — praveći triler od žitarica. Možda se čini da oni igraju sopstvenu ulogu, ali zapravo pomažu da se postavi scena moskovskom glumcu".
Iako Zelenski u svom govoru nije eksplicitno pomenuo Poljsku, Varšava je pozvala ukrajinskog ambasadora u tom gradu na raport. Moravjecki je takođe uputio upozorenje ukrajinskim vlastima, rekavši ranije za "Polsat" da, "ako žele da tako eskaliraju sukob, dodaćemo još proizvoda na listu za zabranu uvoza u Poljsku. Ukrajinske vlasti ne razumeju u koliko je poljska poljoprivredna industrija destabilizovana".
Na nezahvalnost kijevskih vlasti reagovao je i poljski predsednik Andžej Duda, koji je rekao da bi Ukrajince "trebalo podsetiti da je dobila pomoć od Poljske".
"Dobro bi bilo da se Ukrajina seti i da smo mi tranzitna zemlja za njih", rekao je Duda novinarima u Njujorku nakon svog obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Sukob Varšave i Kijeva: Predizborni populizam ili znak dubljih promena?
Mnogi posmatrači, pre svega na Zapadu, primetili su da se promena retorike vlasti u Varšavi poklapa sa kampanjom za parlamentarne izbore u toj zemlji, koji su zakazani za 15. oktobar.
To svakako nije slučajnost – popularnost vladajuće koalicije u Poljskoj, koju predvodi partija Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog (čiji je član i premijer Moravjecki), već neko vreme je u padu, te postoje realne šanse da bi mogli da budu poraženi na sledećim izborima.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da aktuelna desna koalicija uživa podršku oko 36 odsto birača, što će joj verovatno biti dovoljno za prvo mesto na izborima, ali ne i za većinu u donjem domu poljskog parlamenta. U tom kontekstu, poljska vlada želi da se prikaže što snažnije i odlučnije, ali i da očuva podršku poljoprivrednika i ruralnog stanovništva – grupe koja tradicionalno glasa za desnicu. Poljoprivredni lobi je, kao i u mnogim drugim zemljama EU, i u Poljskoj izuzetno uticajan.
U obzir bi trebalo uzeti i još jedan potencijalan razlog – Poljska jednostavno nema više "otpadaka" koje bi mogla da pošalje Ukrajini.
Od početka sukoba Varšava je Kijevu slala uglavnom staro oružje sovjetske proizvodnje, uključujući i avione MiG-29, kao i municiju koja je kompatibilna sa ukrajinskim naoružanjem. Izuzetak predstavljaju samo tenkovi nemačke proizvodnje "leopard", koje su Poljaci Ukrajincima poslali još u februaru ove godine.
Da bi se iza odluke poljskih vlasti mogao kriti upravo nedostatak stare opreme pogodne za slanje nagovestio je i Daniel Šeligovski, stručak za Ukrajinu i načelnik Programa za Istočnu Evropu na Poljskom institutu za međunarodne odnose.
"To nije istina! Poljski premijer je rekao da 'više ne šaljemo oružje Ukrajini' i 'sada naoružavamo Poljsku modernijim oružjem', jer je Poljska Ukrajini već poslala ono što je imala u zalihama. Davno ste videli poljske tenkove i haubice u Ukrajini", napisao je on na Iksu, odgovarajući na članak Bi-Bi-Sija.
Poljska vojska se nalazi u procesu modernizacije svojih oružanih snaga i poslednjih godina uložila je više milijardi evra u kupovinu savremenog naoružanja u inostranstvu, ali i u razvoj sopstvene vojne industrije.
Poljaci su u poslednjih godinu i po dana najavili kupovinu britanskih vojnih brodova, južnokorejskih aviona FA-50, tenkova K2 i samohodne artiljerije K9. Poljsko ministarstvo odbrane je najavilo i kupovinu veće količine oklopnih vozila od domaćih proizvođača, a potpisan je i sporazum sa južnokorejskim "Hjundai Rotemom" o proizvodnji tenkova K2 u Poljskoj.
Drugim rečima, Poljska se priprema za izuzetno dug i izuzetno skup proces potpune modernizacije svoje vojske. Svega mesec dana nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, poljska vlada je usvojila predlog zakona kojim se obavezuje da će trošiti tri odsto svog BDP-a na odbranu do 2023, dok je premijer Moravjecki u februaru ove godine izjavio da čak ni to više nije dovoljno, te da bi Poljska trebalo da cilja i na četiri procenta.
Ukoliko su tvrdnje Daliela Šeligovskog tačne, i ukoliko Poljska zaista nema više "starudije" koje bi mogla da pošalje Ukrajincima, Kijev bi mogao da ostane bez jednog od svojih najvatrenijih sponzora. To bi malo koga trebalo da iznenadi, jer logika da je "neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj", na kojoj se odnosi Kijeva i Varšave grade najmanje od raspada SSSR (a neki bi rekli i mnogo duže), definitivno nije stabilan temelj čvrstih prijateljstava.