U Nemačkoj sa zebnjom iščekuju rezultate međuizbora za članove Kongresa Sjedinjenih Američkih Država, zato što će, ukoliko republikanci osvoje većinu, sav teret finansiranja Ukrajine pasti na EU, budući da partijske kolege Donalda Trampa nisu zainteresovane da nastave da šalju pomoć Ukrajini, smatraju nemački političari.
Da u Nemačkoj ove izbore prate sa mnogo većom pažnjom nego ranije javlja i nemački "Dojče vele".
"Dok se prebrojavaju glasovi u SAD, u Nemačkoj vlada uznemirenost. Ranije se na američke međuizbore uglavnom gledalo kao na čisto unutrašnjopolitičku stvar – kao na neku vrstu srednjeročnog bilansa predsednika, izabranog dve godine ranije. Svaka nemačka vlada, kao i političarke i političari u čijem fokusu je spoljna politika, sa interesovanjem su pratili dešavanja u SAD, ali retko ko je zaista bio zabrinut da bi ti izbori mogli nešto suštinski da promene u odnosu dveju zemalja, ili kada je reč o demokratiji u SAD, koja je važan partner kako za Nemačku, tako i čitavu Evropu. Ovoga puta je drugačije. Mnogi u političkom Berlinu smatraju da su ovi međuizbori važniji za američku budućnost od prethodnih. Brinu se da bi američka demokratija mogla biti ugrožena", izveštava "Dojče vele" u maniru tipičnom za zapadne liberalne medije glavnog toka.
Političari iz Nemačke dele stav da su izbori izuzetno važni, kako zbog demokratije, tako i zbog ekonomije.
"Za poslanika Zelenih u Bundestagu Antona Hofrajtera nema sumnje: ako se nakon izbora smanji američka podrška Ukrajini, Nemačka će biti primorana da preuzme veću odgovornost nego do sada. Nemačka bi tada morala da učini više, smatra Hofrajter, inače predsednik Evropskog odbora Bundestaga", piše nemački državni medij.
Ako u oba doma Kongresa, Predstavničkom domu i Senatu, na izborima demokrate izgube većinu, manevarski prostor američkog predsednika Džozefa Bajdena biće značajno ograničen, čega su i u Berlinu svesni.
Socijaldemokrata Metin Hakverdi (SPD) član je parlamentarne grupe Bundestaga za odnose sa SAD, koji je od prošlog novembra šest puta je bio u SAD i posetio je osam saveznih država. Svuda je, kaže, sretao ljude koji sumnjaju u ishod predsedničkih izbora održanih 2020. – ne samo među stanovništvom, već i među kandidatima koji su sada učestvovali na međuizborima.
"Veoma sam zabrinut zbog mogućeg izbijanja nasilja", kazao je poslanik Bundestaga, misleći i na nasilje nad kontrolorima na izborima. "Trampizam" je, smatra Hakverdi, pretnja institucijama.
Na drugoj strani, demohrišćanski političar Peter Bejer (CDU), bivši vladin koordinator za transatlantsku politiku, koji je poslednjih nedelja imao je brojne razgovore s američkim političarima, ne misli da će podrška Ukrajini oslabiti nakon pobede republikanaca. Bez obzira na to što su neki tokom kampanje spominjali tu mogućnost. Bejer veruje u stabilnost transatlantskih odnosa.
Ono što mnoge takođe brine i zanima je, piše "Dojče vele", i: hoće li se bivši predsednik Donald Tramp ponovo kandidovati? Kroz neprestane nagoveštaje, Tramp ne drži u neizvesnosti samo SAD, kaže Bejer.
Podsetimo, Amerikanci su izašli na međuizbore na kojima su birali članove Kongresa (35 senatora i svih 435 članova Predstavničkog doma). Reč je o izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata Džoa Bajdena i, tradicionalno, predstavljaju neku vrstu referenduma o radu aktuelne administracije.
Članovi Republikanske partije saopštili su da će ta stranka imati većinu u narednom sazivu Predstavničkog doma, dok se i dalje vodi tesna bitka za većinu u Senatu.
Sa najvećom pažnjom prate se izbori u Džordžiji, Nevadi, Arizoni i Viskonsinu koji bi mogli da odluče u čije će ruke dospeti Senat.