Novi detalji francusko-nemačkog plana za EU: Bez veta na oružje za Kijev, jači pritisci za Srbiju

Francusko-nemački stručnjaci obelodanili su predlog opsežnih reformi Evropske unije, usled sve većeg pritiska da nove države članice budu primljene do kraja ove decenije.

U studiji pod nazivom "Plovidba na otvorenom moru - reformisanje i proširenje EU za 21. vek" predlažu se izmene koje bi EU trebalo da uvede kako bi primila "još tri ili više zemalja", a one podrazumevaju model Unije u četiri koncentrična kruga - "unutrašnji krug" (države koje žele tešnju integraciju u određenim oblastima), "EU" (postojeća Unija), "pridružene članice" i "evropska politička zajednica" (labava zajednica evropskih lidera koji bi se sastajali dvaput godišnje da razgovaraju), prenosi "Demostat".

Veto, šta je to?

Francusko-nemačka studija, između ostalog, zagovara promenu sistema odlučivanja u gotovo svim segmentima EU, prema kojem bi u gotovo svim oblastima odluke trebalo donositi kvalifikovanom većinom umesto dosadašnjeg sistema jednoglasnog odlučivanja.

Ako se takav scenario ostvari, pojedine države članice ne bi više mogle da stavljaju veto na odluke poput onih o uvođenju ekonomskih sankcija, snabdevanju oružjem ili, recimo, finansijskoj pomoći Ukrajini, kao što je to činila Mađarska u prošlosti, ukazuje se u analizi.

Istovremeno, predlaže se uvođenje znatno strožih pravila, što se obrazlaže potrebom zaštite osnovnih vrednosti Unije - demokratije i vladavine prava.

Za Srbiju - "sloboda medija" ili sankcije 

Kako se objašnjava, to znači da postojeći kandidati za članstvo (uključujući Srbiju) moraju da se još snažnije bore protiv korupcije, da sprovedu pravosudne reforme, te da "ojačaju slobodu medija", jer su ove vrednosti "ozbiljno ugrožene", a one države EU koje budu kršile odredbe u vezi sa vladavinom prava bile bi sankcionisane, što bi značilo i smanjenje sredstava iz budžeta Unije, navodi se u tekstu.

Francusko-nemački plan, ali ne za KiM: Zašto od najave Fon der Lajen neće biti ništa

Dodaje se da najnovija "mapa puta" za reformu EU pokazuje da je zvanični Pariz umnogome promenio stav u vezi sa prijemom novih članica Unije i podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron u maju 2018. na samitu u Sofiji poručio da proširenje EU na Zapadni Balkan treba da čeka dok Unija ne reši svoje unutrašnje probleme, što je odudaralo od gledišta zvaničnog Berlina.

Makronovu retoriku umnogome je ponovila Natali Loazo, koja je kao francuska ministarka za Evropu u februaru 2019., uoči posete Beogradu, konstatovala da "sadašnje stanje EU ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima, kako za EU tako i za nove države koje bi joj se pridružile."

U tekstu se ocenjuje da se situacija u međuvremenu umnogome izmenila, što je delimično i rezultat rata u Ukrajini, pa se tako sada i Francuska usaglasila sa Nemačkom o potrebi proširenja EU, odnosno da je na sceni ponovo francusko-nemačka osovina.

O ponovnom uspostavljanju političkog savezništva Pariza i Berlina govori ne samo zajednički predlog reforme Unije, već i zajednički predlog rešavanja pitanja KiM, na čijim temeljima je nastao i takozvani "Ohridski sporazum", navedeno je u analizi "Demostata".

Ubrzo i diskusije članica o novom planu

Francuska i nemačka ministarka za Evropu, Lorans Bun i Ana Lirman predstavile su najnoviju potencijalnu "mapu puta" ministrima iz ostalih država članica ove sedmice u Briselu, a očekuje se da će šefovi država Unije diskutovati o navedenom predlogu na neformalnom samitu koji se organizuje u Granadi narednog meseca.

Francusko-nemački plan za EU: Britanija da bude pridruženi član

Lirman je rekla da je jasno da proširenje Unije ide ruku pod ruku sa reformama EU i da je potrebno da se to već sada počne.

Tajming za obelodanjivanje navedenog predloga ne čudi, budući da je letos intenzivirana debata o proširenju Unije, ukazuje se u tekstu "Demostata" i podseća da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naveo 2030. godinu kao mogući rok za prijem novih članica.

Nemački i francuski stručnjaci u dokumentu preciziraju da bi takozvana "evropska politička zajednica" mogla da ima 44 zemlje članice.

Jedan od autora dokumenta, Olivije Kosta, direktor istraživanja na Koledžu Evropa objasnio je da je moguće da neke države izvan Evropske unije ne žele da se pridruže u svojstvu punopravnih članica ili da to nisu u stanju da učine, ali da bi želele da se priključe na drugi način.

Takođe je napomenuo da ćemo možda biti i u takvoj situaciji da neke postojeće države članice više neće biti zainteresovane da budu u takvoj EU ili da će se možda bolje osećati u nekom drugom krugu.