Svet
10 najvećih prirodnih katastrofa: Od zemljotresa u Čileu do cunamija u Japanu
Za jedan od najrazornijih zemljotresa smatra se onaj koji je pogodio Čile 1960. godine, jačine 9,5 stepeni po Rihteru, izazvajući cunami koji je stigao do Japana. Upamćen je kao "Veliki čileanski zemljotres", i to je do sada najjači zemljotres izmeren seizmografom
Katastrofalne poplave u Libiji nedavno su odnele više od 20.000 ljudskih žrtava, dok se oko 10.000 ljudi i dalje vode kao nestali. U februaru ove godine, dva snažna zemljotresa, u razmaku od samo nekoliko sati, razorila su gradove širom ogromnog pojasa južne Turske i severozapadne Sirije, a broj žrtava je premašio 21.000.
Prirodne katastrofe su nešto što oduvek prati čovečanstvo. Ponekad je diskutabilno da li je na njih uticao i čovek, svojim činjenjem ili nečinjenjem. Ipak, po definiciji, prirodne katastrofe nastaju delovanjem prirodnih sila, koje se manifestuju kao zemljotres, poplava, požar, vulkanska erupcija, tropski ciklon, udar asteroida…
Ono što im je zajedničko je da prirodne katastrofe ne mogu da se predvide. Nastupaju iznenada i često ostavljaju posledice koje traju generacijama.
Prisetimo se nekih od najtežih prirodnih katastrofa koje su u poslednjih 100 godina zadesile čovečanstvo.
Smrtonosne poplave u Kini
Poplava centralne Kine iz 1931. obično se smatra "najsmrtonosnijom prirodnom nesrećom na svetu." Počela je tokom jula 1931, kada su se reke Huange, Huaj i Jangce izlile i na spavanju usmrtile više od 2.500.000 ljudi. Veruje se da je ovom poplavom bilo pogođeno ukupno 28 miliona ljudi. Do smrti nije dolazilo samo usled davljenja, već i kasnije, zbog bolesti izazvanih zagađenom vodom, ili gladi.
Nešto manje razorna bila je poplava reke Huange iz 1938, tokom Drugog kinesko-japanskog rata. Ova poplava nije nastala bez upliva čoveka, jer su prethodno Kinezi podigli kapiju na brani na reci. Poplava, do koje je došlo kasnije, odnela je živote oko 800.000 ljudi, uništila useve i učinila zemlju neplodnom.
Kinu je 8. avgusta 1975. ponovo pogodila katastrofalna poplava, kada je pukla brana Bjankao. Ovde je za 24 sata palo toliko kiše koliko u proseku padne za godinu dana, što meteorološka služba nije mogla da predvidi. Brana se srušila, a talas visok 10 kilometara je krenuo prema ravnici, brzinom od oko 50 kilometara na čas.
Preko 1,6 miliona ljudi je poginulo u ovoj kataklizmi. Zbog ekstremno loših uslova, evakuacija nije mogla da se u potpunosti sprovede. Neki su na evakuaciju čekali i desetak dana.
Najjači zemljotres izmeren seizmografom
Za jedan od najrazornijih zemljotresa smatra se onaj koji je pogodio Čile 22. maja 1960. godine, jačine 9,5 stepeni po Rihteru. Upamćen je kao "Veliki čileanski zemljotres", i to je do sada najjači zemljotres izmeren seizmografom. Budući da je pogodio obale, izazivao je i cunami, visok 25 metara. Talasi cunamija su dan kasnije stigli do Havaja i Japana, odnoseći još ljudskih života.
Broj poginulih nikad nije tačno utvrđen, kao ni materijalna šteta. Objavljene su razne procene ukupnog broja žrtava zemljotresa i cunamija, koje se kreću između 3.000 i 6.000 mrtvih.
Cunami iz 2004. godine, prouzrokovan podzemnim zemljotresom ispod Indijskog okeana, bio je mnogo smrtnonosniji. Šteta je napravljena od Indonezije do Somalije, i to je jedna od "najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u novijoj istoriji". Ogromni talasi su pogodili obalu Indonezije, Šri Lanke, Indije, Tajlanda, Somalije, Burme, Maldiva, Malezije, Tanzanije, Sejšela, Bangladeša, Južna Afrika, Jemena, Kenije i Madagaskara.
Zemljotres je bio jačine 9,3 stepena po Rihteru. Ovo je drugi najjači zemljotres zabeležen seizmografom. Ukupan broj žrtava je teško proceniti. Smatra da je njihov broj između 230.000 i 280.000 ljudi, ostavljajući još 43.000 nestalih i pustošeći sela i turistička ostrva.
Zemljotres magnitude 7,6 stepeni pogodio je deo Pakistana severoistočno od Islamabada dana 8. oktobra 2005. i ubio najmanje 73.000 ljudi. Ovaj katastrofalni zemljotres pogodio je i indijski Kašmir, gde su poginule 1.244 osobe.
Zemljotres na Haitiju, cunami u Japanu, vulkanska erupcija, tropski ciklon
Razoran zemljotres u januaru 2010. godine je pogodio i Haiti, u kome je oštećena većina zgrada u prestonici Port o Prensu, uključujući predsedničku palatu, zgradu Narodne skupštine, katedralu i nekoliko bolnica. Procene broja smrtnih slučajeva kreću se od 100.000 do 160.000, a prema podacima vlade Haitija broj žrtava iznosi između 220.000 i 316.000.
Zemljotres magnitude 9,0 i cunami pogodili su 11. marta 2011. severoistok Japana, ubivši oko 15.690 ljudi. Potres je izazvao najveću svetsku nuklearnu katastrofu, onu u Fukušimi, koja traje i danas, uporedivu sa černobiljskom iz 1986. godine.
Jednake su nepredvidljive i vulkanske erupcije. Erupcija planinskog vulkana Pinatubo na Filipinima, koja se dogodila 15. juna 1991. godine, smatra se najvećom koja se dogodila u 20. veku, a odnela je više od 840 života.
Najsmrtonosniji tropski ciklon je pogodio Indiju i današnji Bangladeš (tada Istočni Pakistan), 12. novembra 1970. godine, koji je usmrtio više od 300.000 ljudi.
