Svet
"Blumberg": Sukob Ukrajine i Poljske dokaz da Putin pobeđuje u "ratu žitarica"
Dok Rusija ne trpi političke posledice napuštanja Sporazuma u žitu zbog obilate ruske žetve, suspenzija crnomorskog žitnog koridora dovela je Ukrajinu u sukob sa jednim od svojih najvećih donora oružja — Poljskom
Najnovija čarka Kijeva i Varšave, koja je započela odlukom Poljske da proširi zabrane na uvoz jeftinog ukrajinskog žita zbog negativnog efekta koje ono ima na poljske poljoprivrednike, kulminirala je ove nedelje kada je premijer Mateuš Moravjecki saopštio da njegova vlada više neće slati oružje Ukrajini.
Iako iza odluke Moravjeckog stoji nešto više od svađe oko ukrajinskog žita, ona jeste jedna od najvećih posledica odluke Rusije da istupi iz crnomorskog Sporazuma o žitu, smatraju kolumnisti "Blumberga" Mark Čampion i Havijer Blas.
Bez crnomorskog žitnog koridora i sa neuspelim projektima za efikasan izvoz žita drugim vodenim putevima, jedina opcija koja je preostala Kijevu je da svoje poljoprivredne proizvode, izvozi kopnenim putem kroz Evropsku uniju.
To je, pak, dovelo do pobune Poljske, Slovačke i Mađarske zbog odluke Evropske unije da ukine prethodnu zabranu izvoza ukrajinskih žitarica u Istočnu Evropu i pomenute eskalacije napetosti između Kijeva i Varšave.
Sa druge strane, Rusija ne trpi političke pritiske zbog napuštanja Sporazuma. Obilata ruska žetva kompenzovala je nedostatak ukrajinskih žitarica na svetskom tržištu, uprkos prognozama Vašingtona da će odluka Moskve dovesti do oštrog porasta cena hrane i, samim tim, negodovanja u zemljama poput Indije, Kine, Egipta i Indonezije.
S obzirom da trenutna situacija nikako nije povoljna po Ukrajinu, kojoj poljoprivreda čini 10 odsto BDP-a te nemogućnost izvoza žitarica čini veliku štetu već ruiniranoj ukrajinskoj ekonomiji, Kijevu i njegovim saveznicima ostaju tri opcije od kojih ni jedna nije idealna, zaključuju autori.
Tri opcije za Kijev i Zapad
Prva bi bila sačekati do februara ili marta i videti kakav će rod za narednu godinu biti, uz nadu da će globalne cene žitarica ponovo porasti, što bi značilo dodatni pritisak za Moskvu. Međutim, ne postoji garancija da naredna ruska žetva neće biti podjednako dobra kao prethodna.
Druga opcija bi bila obasuti evropske farmere novcem kako bi im se nadoknadili gubici prouzrokovani velikim količinama jeftinih ukrajinskih žitarica, što bi, napominju autori, "postavilo skup presedan."
"Treće, Zapad može popustiti pred Putinovim uslovima za obnavljanje Sporazuma o žitu ukidanjem nekih sankcija Rusiji", navode autori.
Podsetimo, Sporazum o žitu prekinut je 18. jula, nakon što je Ruska Federacija obavestila Tursku, Ukrajinu i UN o svom prigovoru na njegovo produženje.
Ruski zvaničnici su u više navrata isticali da se poštuje samo deo crnomorskog Sporazuma o žitu koji se odnosi na Ukrajinu.
Dok SAD i EU insistiraju da nikada nisu sankcionisale rusko žito i đubrivo, one jesu sankcionisale sve ruske brodove i onemogućile im pristup osiugranju, što se u praksi svelo na blokadu ruskog izvoza. Jedan od uslova Moskve bio je ukidanje tih sankcija.
Rusija je takođe tražila ukidanje finansijskih sankcija za dobavljače đubriva, ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke ("Roseljhozbank") na međunarodni sistem plaćanja SVIFT, kao i to da Ukrajina ponovo otvori cevovod za amonijak "Toljati-Odesa".
