U frontu ukrajinskih saveznika pojavila se velika pukotina koja dovodi u pitanje postignuto zapadno jedinstvo u podršci Ukrajini, i to ne od bilo koje nego od najvažnije zemlje u tom nizu – Poljske, a sve je počelo od zabrane uvoza ukrajinskih žitarica, piše novinar Dragan Bisenić, u autorskom tekstu koji prenosi Tanjug, i napominje da su varnice između Ukrajine i Poljske izbile i na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
On kaže i da se postavlja pitanje da li se zaista radi o sukobu izazvanom divergentnim interesima zbog žita ili je tu reč još o nečemu dubljem što nije izbilo na površinu i ocenjuje da će istorija još dugo biti važan faktor u poljsko-ukrajinskim odnosima, ali da ova epizoda pokazuje i kako se ispod pojave ujedinjene Evrope kriju posebni interesi u kojima nije svima isto kakav i koliki teret nose zbog rata u Ukrajini.
Podseća da je sve počelo od gotovo benignog pitanja – uvoza ukrajinskih žitarica. Poljska, Slovačka i Mađarska zabranile su uvoz ukrajinskih žitarica, nakon što je 15. septembra istekla zabrana Evropske komisije za uvoz ukrajinske hrane u pet istočnih zemalja članica.
Poljska se odlučila na zabranu uvoza nakon što je Evropska komisija objavila da neće produžiti zabranu uvoza pšenice, kukuruza, uljane repice, suncokreta i suncokretovog ulja iz Ukrajine u Poljsku, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju i Slovačku. Međutim, priliv ukrajinskog žita bi "izazvao novi krah na poljskom tržištu žitarica", pa će zabrana "pomoći u sprečavanju štrajkova i društvenih nemira", objavila je poljska vlada.
Alarm upaljen posle izjave o prekidu slanja oružja
Nakon više oštrih istupa s obe strane, čini se da se nazirao kraj sporu. Objavljeno je da je ukrajinski ministar poljoprivrede u telefonskom razgovoru sa poljskim kolegom pristao da pronađe rešenje trgovačkog spora koje je u interesu obe zemlje, objavilo je u ukrajinsko ministarstvo. Potvrdili su "bliske i konstruktivne veze i složili se da razrade mogućnost saradnje na izvoznim pitanjima u bliskoj budućnosti".
Bisenić navodi da je alarm upaljen kada je poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao da Poljska više neće snabdevati Ukrajinu oružjem iz sopstvenih zaliha.
"Mi nećemo više slati oružje Ukrajini zato što sada naoružavamo Poljsku", citirao je najavu poljskog premijera na društvenim mrežama.
Ukrajina i Poljska nisu svoje neslaganje sakrile ni pred svetskim auditorijumom, pošto su varnice izbile i na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Na Generalnoj skupštini UN Zelenski je takođe uputio tešku primedbu Poljskoj. Oštro je naglasio da neki "prijatelji Evrope" iz sopstvenih interesa sprečavaju izvoz ukrajinskog žita i time čine uslugu Moskvi.
U Poljskoj, u kojoj su uskoro izbori, vrlo se oštro reagovalo na govor Zelenskog i odmah je pozvala ukrajinskog ambasadora. Na pitanje da li je ljut zbog komentara Zelenskog, poljski predsednik Andžej Duda rekao je da je ogorčen.
"Bio sam ogorčen, to je bolja reč. Mislim da treba da se smirimo. Ovaj spor je samo mali deo našeg odnosa. Ne smemo dozvoliti da utiče na ceo odnos. Drugi će imati koristi od toga", rekao je Duda.
Najviši poljski zvaničnici, uoči skorih opštih izbora, brane odluku o embargu. Tako je poljski predsednik rekao da poljske vlasti moraju pre svega da štite poljske interese, dodajući da Poljska pomaže Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, ali mora i da zaštiti interese svojih poljoprivrednika.
Poljska javnost smatra da Moravjecki nije bio daleko od istine. Poljska je poklonila Ukrajini toliko vojne opreme da unema šta više da ponudi iz sopstvenih oružanih snaga. Preko 320 tenkova i borbenih vozila, 100 oklopnih transportera, 14 nadzvučnih borbenih aviona, helikoptera, PVO sistema, samohodnih topova raznih kalibara, o municiji da i ne govorimo. Gubitak odbrambenog potencijala u vezi sa ovim donacijama procenjuje se – bez pristupa preciznim podacima – na 40 odsto sposobnosti koje su imali pre rata.
"Poljska je prema vrednosti poslatog oružja na šestom mestu. Ipak, ona je prva NATO zemlja koja je Ukrajini poslala borbene avione, mnogo pre SAD. Poljska, međutim, ima neke kapacitete koji su jedinstveni u Evropi. Takva je fabrika za proizvodnju nitritne kiseline, bez koje je nemoguće napraviti bilo koji eksploziv", ukazuje Bisenić.
Zapadni medijski svet je osetljiv na pitanje podrške Ukrajini, koja je postala nešto moralno neosporno, čak i ako je u sferi specifičnosti ponekad predmet sporova. Poljski premijer je – u naletu iskrenosti, tačnije da bi podgrejao atmosferu tokom kampanje – nekako doveo u pitanje učešće naše zemlje u ovom nastojanju.
Teško je posumnjati u toliko iskusnog političara, da ne zna šta i zašto govori, posebno kada se osvrće na najvažnije pitanje evropske politike u poslednje dve godine. Moglo se pretpostaviti da će ovaj stav biti tema onog dana kada će predsednik Vladimir Zelenski u Beloj kući razgovarati s Džoom Bajdenom o izgledima za dalju pomoć, a u Kongresu će se boriti da je održi, te da će Poljska neminovno biti deo ovih razgovora.
Bisenić smatra da zato nije neočekivano da je Vašington zatražio objašnjenje od Poljske povodom najava da bi ona mogla da prekine isporuke naoružanja Ukrajini.
Baltičke zemlje ocenjuju da, čak i ako je deo onoga što je Moravjecki rekao pogrešno citiran, nije trebalo da bude rečeno, jer je javna prepirka sa jednim od najaktivnijih pristalica Ukrajine do sada je veoma nesrećna.
Takođe, Generalna skupština UN nije bila najbolje mesto za Ukrajinu da zameri svom savezniku. Ova epizoda je umanjila i zasenila ostvarivanje uticaja za ukrajinsku stvar kod zemalja Globalnog juga.
Izbori dolivaju ulje na vatru
Varšavu je, kako se navodi u komentarima, između ostalog, iritiralo to što je Ukrajina tražila pomoć od Nemačke da utiče na Poljsku, sa kojom Varšava ima veoma komplikovane odnose. Mnogi poljski komentatori ističu da u sporu oko žita Kijev zaobilazi Varšavu i direktno postiže dogovore sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i komesarom za trgovinu Valdisom Dombrovskisom, zaobilazeći komesara za poljoprivredu Januša Vojčehovskog. Osim toga, ona, takođe, pokušava da aktivira Berlin svojim uticajem na politiku Brisela. Tu je i činjenica da se Ukrajina usuđuje da postavlja bilo kakve zahteve Poljskoj kao svom primarnom savezniku. A predstojeći izbori sve to pojačavaju.
Ukrajina je ova pitanja eskalirala kada je još u avgustu pozvala poljskog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova. Pretpostavlja se da su razlog bile reči jednog poljskog ministra koji je rekao da Ukrajina treba da bude zahvalnija na pomoći koju je pružila Poljska.
Političari i komentatori su već dali odgovore, temu je pokrenuo predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, pokušavajući da smanji tenziju, a u sličnom umirujućem tonu govorio je i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov.
On je više puta zahvalio Poljskoj i Poljacima na pomoći, izjavljujući:
"Zahvalni smo za svaki zlot, metak ili ljubaznu reč; za svaku ženu i dete kojima su Poljaci dali utočište u svojim domovima u najstrašnijim trenucima naše istorije."
Umekšali su se i glasovi koji su dolazili iz Varšave. Međutim, problem je ostao. Iako taj poziv ističe izvestan superioran odnos, odgovor na njega ukazuje da se ne radi o svađi među prijateljima, već o eskalaciji neprijateljskih akcija.
Zbog toga se postavlja pitanje da se zaista radi o sukobu izazvanim divergentnim interesima zbog žita ili je u reč još o nečemu dubljem što nije izbilo na površinu.
Bivši ukrajinski ministar Pavel Klimkin upozorava da između Varšave i Kijeva ima više potencijalnih kontroverznih tačaka i da će one postati sve očiglednije kako se intenziviraju razgovori o integraciji Ukrajine sa Evropskom unijom.
U Poljskoj se konstatuje da bi trebalo da postoji osovina Varšava-Kijev, ali se odnosi Poljske i Ukrajine pogoršavaju.
Problem je u tome što su, i pored često ponavljanih reči o prijateljstvu, poljsko-ukrajinske odnose uvek karakterisala asimetrija. Paradoksalno, nakon 24. februara 2022. ova asimetrija se produbila. Istorija će još dugo biti važan faktor u poljsko-ukrajinskim odnosima koji se takođe doživljavaju na asimetričan način i gde stereotipi imaju ne malu ulogu. Glavna tačka nesporazuma i dalje je pitanje masakra u Voliniji, čija je 80. godišnjica obeležena 11. jula. Polovina Poljaka je očekivala da će se Zelenski izviniti za taj zločin.
Predsednik Ukrajine se u Luku sastao sa predsednikom Andžejom Dudom, zajedno su odali počast žrtvama, ali nije bilo daljih gestova. U Poljskoj je postavljeno pitanje da li Zelenskom zaista nedostaje empatije ili jednostavno ne razume šta Poljaci misle?
Većina Ukrajinaca ne zna ništa o događajima u Voliniji i antipoljskoj akciji, jer se ona događala na teritorijama Poljske pod okupacijom Nemaca. Većina Ukrajinaca je živela u sovjetskoj Ukrajini kao zemlji sa nultom odgovornošću za ono što se dešavalo u Voliniji i Galiciji.
O tome je pre mnogo godina pisao ukrajinski istoričar Jaroslav Hricak u knjizi "Strasti nacionalizma". U eseju "Teze za raspravu o Ukrajinskoj narodnoj armiji" on pokazuje svu dvosmislenost nacionalističke niti ukrajinske istorije i mešanja mita sa istinom, što jasno pokazuje prirodu planiranog zločina, koji je bio antipoljska akcija. U ovom eseju, Hricak ide dalje i bavi se ne samo pitanjem odgovornosti intelektualca za zločine počinjene u ime njegovog naroda, nego i širim greškama ukrajinskog antikomunističkog pokreta", ukazao je u svom komentaru predsednik uticajne poljske Batori fondacije, Edvin Bendik.
Čeka se epilog sukoba
Za sada se, barem, čini malo verovatnim da će ova eskalacija u Poljskoj na bilo koji način promeniti tok rata u Ukrajini. Ali možda poruka leži negde drugde.
"Epizoda pokazuje i kako se ispod pojave ujedinjene Evrope kriju posebni interesi u kojima nije svima isto kakav i koliki teret nose u ovom sukobu. Poljska je ovim verovatno htela da skrene pažnju da njen položaj nije isti kao, recimo, Španije, te da bi za taj doprinos trebalo i da dobije određene satisfakcije", navodi Bisenić.
On napominje da se sve to događa usred izborne kampanje kada političkim snagama koje su se uključile u ceo poduhvat, nije svejedno kakav će biti ishod tih izbora i kada poljska vlada samo nekoliko nedelja pred izbore ne može da priušti da popusti iz straha da će izgledati slabo.
"Spor za sada nije ni okončan, ni rešen. On je u diplomatskom ćorsokaku, jer ni jedna strana, nakon oštre konfrontacije u Njujorku, nije učinila ni jedan korak ka kompromisu. Otuda se u sporu pojavio Vašington, kao organizator i koordinator celokupnog kampa koji je na strani Ukrajine i koji će na kraju imati najvažniju ulogu u njegovom ishodu", smatra Bisenić.