Bela kuća nije odlučila da raznese Severni tok da bi sprečila rusku Specijalnu vojnu operaciju ili pobedila u ukrajinskom sukobu, već je to učinila iz straha da će se Nemačka, a zatim i druge NATO članice, okrenuti ka Rusiji, otkriva novinar Simor Herš, pozivajući se na izvore iz redova američkih obaveštajnih zvaničnika.
Povrh toga, ovaj čuveni novinar navodi da određeni delovi CIA veruju da je Olaf Šolc bio svestan planova za sabotažu gasovoda od samog početka.
Pišući na godišnjicu sabotaže Severnog toka na svom blogu, Herš je istakao da je plan skovan na seriji sastanaka koje je sazvao Džejk Salivan, savetnik predsednika SAD Džozefa Bajdena za nacionalnu bezbednost, krajem 2021. godine.
Misija detonacije gasovoda bila je motivisana rešenošću Bele kuće da pruža podršku ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, navodi Herš i dodaje da je radna grupa predvođena Salivanom, a koja je uključivala i predstavnike CIA, trebalo da smisli način za "odvraćanje" Rusije od započinjanja vojne operacije u Ukrajini.
Čuveni novinar napominje da su od širenja ruskog uticaja po Evropi preko jeftinih energenata strahovali američki predsednici još od vremena Džona Kenedija.
"Administracija je predložila Severni tok (za sabotažu) jer je to bio jedini gasovod kome smo mogli da pristupimo a da ne izazovemo bilo kakve sumnje", kaže Heršov sagovornik.
"Naša pretpostavka je bila da će predsednik iskoristiti pretnju Severnom toku kao sredstvo odvraćanja da izbegne rat", ističe anonimni obaveštajac.
Šolc je sve vreme znao?
Otuda, kako piše Herš, izjave poput one od 27. januara 2022. godine, kada je Viktorija Nuland, kao zamenica državnog sekretara SAD za politička pitanja, izjavila da se projekat Severnog toka, koji je tada bio 99 odsto gotov, "neće nastaviti, na jedan ili drugi način".
Herš takođe podseća da je Bajden 7. februara na zajedničkoj konferenciji za medije sa Olafom Šolcom izjavio da će "okončati" Severni tok ukoliko ruske trupe pređu ukrajinsku granicu, dok je Šolc dodao da su Vašington i Berlin "apsolutno saglasni" i da će preuzimati "iste korake koji će biti veoma teški za Rusiju".
"Neki članovi tima CIA su smatrali da je nemački lider tada — kao i sada — bio potpuno svestan tajnih planova za uništenje gasovoda", piše Herš.
Kako navodi, ono što je tek nedavno saznao o celom planu jeste da je Bela kuća rekla radnoj grupi CIA da neće biti momentalnog napada na Severni tok 2, ali da grupa treba da organizuje postavljanje bombi i bude spremna da ih aktivira "na zahtev" Bele kuće, nakon što je sukob počeo.
"Tada smo mi" — mala radna grupa koja je, kako Herš navodi, radila u Oslu sa Kraljevskom norveškom mornaricom i specijalnim službama na projektu — "shvatili da napad na gasovode ipak nije faktor odvraćanja, jer je rat tekao, a mi nikada nismo dobili komandu", navodi anonimni obaveštajac.
Pravi razlog sabotaže
Do trenutka kada je predsednik SAD dao komandu da se raznese Severni tok u septembru 2022. godine, radna grupa CIA je već bila raspuštena.
"Shvatili smo da uništavanje dva ruska gasovoda nije povezano sa ukrajinskim ratom, već je bio deo neokonzervativne političke agende (Bajdenove administracije) kako se Šolc i Nemačka pred nadolazeću zimu ne bi predomislili" i ipak priveli projekat gasovoda kraju, citira Herš svog sagovornika.
"Bela kuća se bojala da će Putin pridobiti Nemačku, a onda i Poljsku", dodaje obaveštajac.
Herš podseća da je nakon sabotaže Vašington implicitno okrivio Moskvu, dok je Salivan na brifingu za novinare obećao da će SAD sa svojim partnerima istražiti situaciju. Međutim, ističe čuveni novinar, ne postoje dokazi da je Bajden zapravo dao nalog američkoj obaveštajnoj zajednici da stvar istraži.
"Bajdenova administracija je digla u vazduh gasovode, ali ta akcija nije imala mnogo veze sa pobedom ili zaustavljanjem rata u Ukrajini. To je proizvod straha u Beloj kući da će se Nemačka pokolebati i uključiti protok ruskog gasa — i da će Nemačka, a potom i NATO, iz ekonomskih razloga, pasti pod uticaj Rusije i njenih obilnih i jeftinih prirodnih resursa. I tako je došlo do konačne bojazni: da će Amerika izgubiti svoj dugogodišnji primat u zapadnoj Evropi", zaključuje Herš.