Kao ispred dragstora: RAND korporacija razrađuje sumanute scenarije eskalacije rata NATO-a i Rusije

Vodeća američka vojna istraživačka korporacija RAND u svojoj analizi pokušava da odgovori zašto Putin još nije napao NATO (!?) i kada će eskalirati sukob u Ukrajini

Rat u Ukrajini traje već duže od godinu i po. Deo javnosti, naročito na Zapadu, govori da Rusima uopšte ne ide dobro, da su zauzeli mali deo teritorije Ukrajine koji im ne daje mogućnost da zaustave rat - jer nisu ostvarili svoje ciljeve. S druge strane, čak ni najupućeniji stratezi ne mogu da predvide koji su ciljevi Rusije, dokle će ići i koliko će rat trajati. Ovim pitanjima se u kontinuitetu bavi i vodeća američka vojna istraživačka korporacija RAND.

U svojoj analizi pokušava da odgovori zašto Putin još nije napao NATO i kada će eskalirati sukob u Ukrajini.

Autori nerado priznaju greške američke analitičke zajednice: dosadašnja predviđanja o eskalaciji sukoba od strane Rusije pokazala su se kao netačna, "jer, prvo, nema razumevanja kako se u Rusiji donose strateške odluke, i, drugo, znatno je potcenjena ruska tolerancija na rizike", prenosi "Politika".

Sada pokušavaju da odgovore na pitanja šta bi moglo da dovede do eskalacije rata u Ukrajini i kako američki i saveznički kreatori politike mogu da se pripreme za ovakav scenario. Uzimaju u obzir mogućnost da eskalaciju može da iznese i ukrajinska, a ne samo ruska strana, a rizici eskalacije dele se na namerne i nenamerne.

Ova analiza može da se posmatra i iz obrnute perspektive - kao predložak za nekoliko scenarija koji mogu da budu izvedeni planski, sa ukrajinske ili savezničke strane. Tako vojni analitičari navode primer da pod ruskim udarima na teritoriju Ukrajine mogu da se nađu zvanični predstavnici neke od država NATO-a i njeno rukovodstvo bi u tom slučaju zahtevalo da se primeni član 5.

Rusija bi u tom slučaju mogla da napadne prva kako bi sprečila zajednički napad NATO-a i tako bi oni ušli u otvorenu vojnu konfrontaciju.

Druga mogućnost je da ruske Vazdušno-kosmičke snage u "opasnom manevrisanju" u Crnom moru izazovu obaranje američkog izviđačkog aviona i pogibiju pilota. Američko rukovodstvo bi odgovorilo naređenjem da se obori ruski avion ili izvrši udar na rusku pomorsku bazu, a Moskva bi izvršila udare u znak odmazde.

Zanimljivo je i da su ruski izvori pre dva dana objavili vest da su SAD i njihovi saveznici u Severnoatlanskoj alijansi utrostručili broj izviđačkih letova u regionu Krima od početka 2023. godine.

Druga opcija za eskalaciju rata je da Rusija "Pogrešno shvati aktivnosti NATO-a", smatrajući snabdevanje raketama dugog dometa ili razgovore o članstvu Ukrajine u NATO-u kao intervenciju alijanse. Tada bi Moskva mogla da preduzme udar upozorenja na zemlje NATO-a, što dovodi do raskrsnice u mogućim potezima: takav udarac može dovesti do uspešnog obuzdavanja alijanse, ali može i da je "razljuti" i natera da preduzme mere za kažnjavanje Rusije. 

RAND ocenjuje rizik od nenamerne eskalacije kao srednji, a vojni stručnjaci verovatnijim smatraju namernu eskalaciju. U tom kontekstu se pominje da Ukrajina, suočena s porazom, može da intenzivira napade na rusku teritoriju. Rusija, prema njihovim procenama, u tom slučaju ima širi spektar potencijalnih akcija: može da pojača intenzitet granatiranja ukrajinske teritorije, da tamo upotrebi nuklearno, ili hemijsko oružje.

U ovakvom razvoju situacije, uzimajući u obzir iskustva iz drugih ratova, moguća je primena "lažne zastave" koja bi bila povod za eskalaciju sukoba. Međutim, u svemu ovome se postavlja pitanje kome je potrebna eskalacija.

Analitičari RAND-a tvrde da kontrola Kremlja nad državom postaje sve krhkija, što bi, kako se nadaju, moglo da natera Putina da traži mogućnost i za brzo okončanje rata. S druge strane, ova agencija je nedavno konstatovala rizike produžavanja ukrajinskog sukoba i dala savet Vašingtonu kako da izbegne dug rat. SAD se plaše drugog Avganistana i što se ukrajinski rat više odugovlači, to može doneti veći poraz SAD.

Zaključuje se da bi vojna konferencija NATO-a i Rusije uplašila narod Rusije i da bi to otvorilo mogućnosti za unutrašnje turbulencije i promenu vlasti u Kremlju.

Ruski politikolog i počasni predsedavajući moskovskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiki Sergej Karaganov ponovio je ovih dana svoju tezu da je jedino što može da zaustavi dalju eskalaciju - pretnja Rusije da će upotrebiti nuklearno oružje protiv zapadnih zemalja.

Prema njegovom mišljenju, kroz rat u Ukrajini, čovečanstvo se sada kreće ka trećem svetskom ratu i globalnoj katastrofi, pošto Zapad vodi stvari u eskalaciju, snabdevajući Ukrajinu novim vrstama naoružanja. On ne vidi drugi način da se svetskim elitama na Zapadu probudi osećaj samoodržanja - osim kroz povećanje nuklearne pretnje, doduše "bez sprovođenja do kraja".

"Ali, neprijatelj mora da zna za bezuslovnu spremnost našeg rukovodstva i društva da preduzme ovaj korak u slučaju nužde. Moramo da vratimo veru u pakao onima koji su ga izgubili", zaključuje Karaganov.