Kupovina oružja i vojne opreme: Evropska investiciona banka širi nadležnost na odbranu?

Nemačka je zainteresovana za francuski plan o proširenju nadležnosti Evropske investicione banke (EIB), kojim bi se toj instituciji omogućilo da finansira odbrambene projekte poput kupovanja oružja i vojnih zaliha. 

Kancelar Olaf Šolc sve je bliži ideji koju francuska vlada i francuski komesar za EU zagovaraju mesecima, rekli su za "Politiko" neimenovani zvaničnici iz Berlina i Brisela. 

Taj predlog, ukoliko bude odobren, proširio bi nadležnost EIB i omogućio finansiranje zajedničkih odbrambenih projekata, kao što je kupovina oružja, vojne opreme i municije. 

EIB, sa sedištem u Luksemburgu, u vlasništvu zemalja EU, trenutno daje kredite u drugim sektorima, kao što su klima, održiva energija i digitalizacija - ali joj je zabranjeno da ulaže u odbranu.

Promena ističe rastući značaj EIB poslednjih godina, jer su je članice EU koristile za investicije u nedostatku raspoloživih sredstava. Trka za poziciju predsednika EIB postala je vrlo politička, sa nekoliko kandidata, uključujući evropsku komesarku za konkurenciju Margret Vestager i špansku ministarku finansija Nadiju Kalvinjo.

Nemačka je ranije bila oprezna u pogledu davanja ovlašćenja EIB da investira u odbranu, ali je rusko-ukrajinski sukob uticao da Berlin promeni mišljenje - ne samo iz političke nužde, već i zato što se ulaganje u vojsku sada smatra moralno prihvatljivijim.

Ključna uloga Nemačke

Iako menjanje nadležnosti EIB još nije zvanična pozicija nemačke vlade - portparol ministra finansija Kristijana Lindnera odbio je da kaže da li Ministarstvo podržava tu ideju - Šolc ima velike simpatije za navedeni plan. Ako bi Nemačka zvanično podržala Francusku, to bi povećalo šanse da im se pridruže ostale zemlje.

Na taj način bi se dobila većina u odboru direktora EIB, koji čine ministri ekonomije i finansija 27 članica EU, a koji mogu da promene nadležnost banke tako da uključi i odbranu. To bi zahtevalo saglasnost bar 14 zemalja koje predstavljaju 50 odsto upisanog kapitala banke. Tu je ključna uloga Nemačke, jer je ona jedan od najvećih akcionara, pored Francuske i Italije.

Podrška za veću potrošnju na odbranu ne dolazi samo iz Pariza, već i iz Talina, istakao je jedan evropski diplomata.

"Potrošnja za odbranu je predugo smatrana tabuom od strane finansijskih institucija, zbog rizika po ugled. EIB tu može da napravi iskorak i u tom pravcu idu napori nekih članica EU", naveo je sagovornik "Politika".

I holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren izrazila je ranije podršku toj ideji, rekavši da je potrebno imati "visoko sposobnu odbrambenu industriju u EU, a za to su potrebne investicije".

Pogrešan kolosek

Zemlje EU i Evropski parlament već su pokazali da podržavaju taj koncept, kada su glasali za Zakon o podršci proizvodnji municije, čiji je cilj povećanje proizvodnje granata za Ukrajinu, koji predviđa da EIB "treba da unapredi podršku evropskoj odbrambenoj industriji".

Odlazeći predsednik EIB Verner Hojer upozorio je da se banci ne dozvoli da investira u odbrambene projekte, rekavši da bi je to odvelo na "pogrešan kolosek". 

Ljudi bliski Hojeru naveli su da je i unutar banke bilo dosta onih koji su  rezervisani. Oni su zabrinuti da bi EIB mogla da izgubi neke investitore kao što su penzioni fondovi, od kojih banka pozajmljuje novac i koji možda imaju pravila protiv ulaganja u odbrambene projekte. 

Portparol EIB izjavio je da je banka "potpuno posvećena podršci investicijama u tehnologije koje su Evropi potrebne za bezbednost i dugoročnu odbranu", ali da to pokušava da uradi putem takozvanih tehnologija dvostruke namene, kao što su ulaganja u sajber bezbednost ili satelite, koji mogu da se koriste u vojne svrhe, ali nisu vojne tehnologije same po sebi.

On je naveo da je EIB u junu odlučila da poveća finansiranje takve bezbednosne infrastrukture "na najviši nivo do sada, izdvajajući u tu svrhu osam milijardi evra do 2027. godine".