"Njujork tajms": Amerika ostaje žestoko podeljena zemlja

Činilo se da su sazreli uslovi da republikanci ostvare veliku pobedu, ali birači su imali drugačije ideje o tome, ocenjuje "Njujork tajms" u jednoj od prvih reakcija na ishod međuizbora u SAD.

Republikanci su kampanju, u kojoj su uslovi za demokrate izgledali izrazito nepovoljno, a to su najviša inflacija za proteklih 40 godina i krajnje nepopularan predsednik, okončali boreći se da osvoje kontrolu nad Predstavičkim domom, što je minimum koji bi se mogao nazvati pobedom. To čini oštar kontrast u odnosu na republikanske rezultate u Predstavničkom domu protiv predsednika Bila Klintona 1994. (54 mesta) i protiv predsednika Baraka Obame 2010. (63 mesta).

"Amerika završava ove izbore onako kako je u njih i ušla: kao žestoko podeljena zemlja", koja ostaje zarobljena u uskom opsegu političkog spektra i koja je nezadovoljna predsednikom Bajdenom, ali i kao zemlja koja ne želi da se u potpunosti okrene 'politici podela', u skladu sa 'politikom koju promoviše bivši predsednik Donald Tramp'", tvrdi "Njujork tajms."

Blagi ukor za Bajdena

U prvom testu političke atmosfere od napada na Kapitol, posle pandemije koja je uznemirila društvo i odluke Vrhovnog suda koja o abortusu, birači su iznudili predah, i to je ishod koji je za demokrate ravan pobedi.

Sadašnji predsednik Bajden izvukao se samo sa "blagim ukorom", jer su birači pokazali da nisu zainteresovani za "spaljivanje sopstvene kuće", a to je politika koji se uveliko proširila Republikanskom partijom, navodi "Njujork tajms."

Demokrate su izbore označile kao referendum, ali ne o predsedniku Bajdenu, već o stanju američke demokratije. Većina birača nije prihvatila ideju da su izbori iz 2020. pokradeni.

Tramp i njegova stranka ostali su čvrsti u ovakvim tvrdnjama, nagoveštavajući da će odbaciti izborne rezultate. Više od 200 onih koji poriču rezultate izbore iz 2020. stupiće u januaru na dužnost na državnom nivou. 

Granice tolerancije prema Trampovoj politici

Po treći put nakon 2018. i 2020. godine, birači su pokazali granice svoje tolerancije prema politici iz Trampove ere, piše "Njujork tajms."

Poraženi su neki od onih koji su imali najviše koristi od podrške Trampu, poput Mehmeta Oza, republikanskog kandidata za Senat u Pensilvaniji, Daga Mastrijana, republikanskog kandidata za guvernera Pensilvanije i Don Bolduka, partijskog kandidata za Senat u Nju Hempširu. 

Tako je u Nju Hempširu poslanik Kris Papas, umereni demokratski kandidat, pobedio svoju republikansku protivkandidatkinju. U Severnoj Karolini demokrata Vajli Nikl neočekivano je pobedio Boa Hajnsa, republikanca koga neki u Trampovom krilu stranke vide kao "zvezdu u usponu."

Demokrate su sprečile veliki poraz

Sve do kraja međuizbora, republikanci su očekivali da će proširiti svoju mapu osvojenih država, "upadajući na plavi (demokratski) teren od Roud Ajlenda do Severozapada."

"U nekim plavim državama upravljanje je jednostavno pošlo naopako", rekao je Dan Konston, predsednik Kongresnog fonda za lidere, neposredno pre izbora. "Reč je o lošem upravljanjem kovidom, diskutabilnoj politici u odnosu na policiju ili škole koje su predugo bile zatvorene..."

Demokrate su, takođe, "hvalile svoje uspehe": popravke auto-puteva, obećanje o početku proizvodnje poluprovodnika, zakon o bezbednosti oružja, pomoć veteranima ili ograničavanje cene lekova za primaoce zdravstvene zaštite.

Demokrate su sprečile veliki poraz, zaključuje "Njujork tajms", "delimično transformišući međuizbore iz referenduma o nepopularnom predsedniku u izbor između demokratskih normi i ekstremno desničarske alternative."