Najava ministra spoljnih poslova Kenije Alfreda Mutue da su u toku razgovori Najrobija i Prištine o mogućem priznanju "Kosova" ukazuje da nezavisnost tzv. Kosova ne predstavlja neku realnu kategoriju, već je stav o tome odraz geopolitičkog opredeljenja datog (ne)priznavača u nastalom multipolarnom svetu, kaže za RT Balkan dr Danilo Babić sa sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
"Ono što je karakteristično za Keniju, da od ponovnog uspostavljanja nezavisnosti u aktuelnim granicama pa do danas, uvek bila na strani Zapada i kapitalizma", ističe Babić, ocenivši da bi najava Najrobija trebalo da se tumači u tom ključu.
Kako navodi, za razliku od drugih zemalja Istočne Afrike, i pre svega, Roga Afrike, kao što su Etiopija i Somalija, Kenija nikada nije menjala stranu, već je uvek bila tvrdo, prozapadno-kapitalistička država.
Mediji na albanskom jeziku sa KiM izveštavali su da je ideja o priznanju "Kosova" u Keniji dobila na zamahu ranije ove godine, kada je u martu zvanično priznala "kosovske" pasoše.
Međutim, Babić podseća da i dalje ne možemo sa apsolutnom sigurnošću reći da će se to i desiti. Naš sagovornik napominje da su mnoge države priznale dokumente "Kosova" i igraju sportske mečeve sa tamošnjom "reprezentacijom", ali da do zvaničnog priznanja nikad nije došlo.
Zašto sada?
Budući da je Kenija bila dosledna u svom prozapadnom opredeljenju duži niz godina, postavlja se pitanje zašto se sada intenziviraju razgovori o priznanju "Kosova".
Naš sagovornik ističe da to može biti deo neke šire inicijative Prištine, ali da bi drugi razlog mogao biti i to što aktuelni predsednik Kenije Vilijam Ruto nije deo "dinastija" Odinga i Kenijata, koji su se prethodno smenjivali na mestima premijera i predsednika, te da Ruto možda odstupa od "tradicionalnih stubova" dosadašnje kenijske politike.
Ipak, naš sagovornik podvlači da treba biti oprezan pri posmatranju uzroka i posledica dok do priznanja ne dođe, pošto bi ono moglo i da se ne dogodi.
Motivacija za Beograd?
Ukoliko se priznanje ipak dogodi, ono ne mora biti isključivo loše po Beograd, napominje naš sagovornik, pogotovo kada druge afričke zemlje poput Egipta gaje drugačije stavove.
Eventualno priznanje bi moglo i da posluži kao motivator za srpske vlasti da ponovo, u maksimalnoj agilnosti, nastave da rade na povlačenju priznanja.
"Ja sam siguran da ćemo mi obezbediti više 'otpriznavača' nego što će Priština obezbediti novih priznanja. I to bi onda bila još jedna potvrda da Vašingtonski sporazum više ne važi", kaže Babić.
Odnosi Srbije i Kenije
Srbija i Kenija su u formalno dobrim odnosima, i postoji srpska ambasada u Keniji, kao i konzulat Kenije u Srbiji.
Međutim, naš sagovornik ističe da ti formalni odnosi nisu potkrepljeni značajnijom trgovinskom i kulturnom razmenom, izuzev studenata iz Kenije koji u našu zemlju dolaze preko inicijative "Svet u Srbiji".