Deo novca od 113 milijardi dolara, koliko iznose dosadašnja četiri dopunska izdvajanja američke pomoći koju je Kongres odobrio za Ukrajinu otišao je u SAD i druge delove sveta, navodi se u analizi Centra za strateške i međunarodne sudije u Vašingtonu.
Analiza američkog instituta izrađena je u svetlu najnovijeg zahteva administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena za dopunsko izdvajanje u vrednosti od 24 milijarde evra za Kijev, a čija sudbina i dalje nije određena.
Ukazujući kako se troši novac koji je ovim putem izdvojen za Ukrajinu, autori napominju da je dosadašnjih 113 milijarde dolara prvo razdeljeno različitim vladinim agencijama, koja zatim odlučuju kako će potrošiti taj novac za pomoć koja, između ostalog, podrazumeva nabavku oružja, podršku izbeglicama, energetsku pomoć, ili "suprotstavljanje dezinformacijama", navodi se.
Najveći deo je otišao američkom Ministarstvu odbrane (54.7 odsto), Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) (32,3 odsto), Stejt departmentu (osam odsto), dok ni jedna druga agencija nije dobila deo veći od pet odsto.
Pomoć Ukrajini ili obnova arsenala SAD?
Autori ističu da je važno napomenuti da neće sav novac izdvojen na ovaj način završiti u Ukrajini, dodavši da se "dobar deo ovih sredstava troši u Sjedinjenim Državama ili na američko osoblje."
Kao primer se navode plate američkih vojnika koji će biti razmešteni u Evropi ili koji su već tamo, ali i plate zvaničnika različitih američkih departmana, uključujući Ministarstva pravde, finansija i energetike za usluge poput sprovođenja sankcija ili, kako se navodi, "istrage ratnih zločina."
Deo novca za Ukrajinu koji ostane "kod kuće" služi za nabavljanje novog oružja koje će zameniti oružje poslato Kijevu direktno iz arsenala vojske SAD, dodaje se.
"Ne samo da se ovaj novac koristi za oživljavanje vojne industrijske baze SAD, već takođe daje mogućnost Ministarstvu odbrane da nabavi moderniju i napredniju opremu", pišu autori, dodajući da je za te svrhe do sada potrošeno 25,93 milijardi dolara.
Novac nominalno izdvojen za Ukrajinu se takođe koristi za pomoć zemalja u regionu na koje je, kako se navodi, uticala ruska Specijalna vojna operacija. Autori ističu primer Moldavije, kojoj je dodeljeno 300 miliona dolara kako bi prekinula "potpunu zavisnost od ruske energije."
SAD ne može da se pohvali transparentnošću
Iako Kongres odobrava dopunska izdvajanja, administracija odlučuje kako će taj novac biti potrošen, osim u slučajevima gde je svrha izdvajanja konkretno navedena, a svaka agencija zasebno mora pratiti kako troši novac koji joj je dodeljen.
Autori, međutim, napominju da se SAD ne mogu pohvaliti izuzetnom transparentnošću kada je pomoć Ukrajini u pitanju.
Na skali nemačkog Instituta Kil za transparentnost donora Kijeva, SAD imaju ocenu 2,9 od 5, a autori to pripisuju nedostatku posebnog sajta za praćenje pomoći, kao i nedostatku stalno dostupnih podataka o ukupnoj količini pomoći koju je poslala Vlada SAD.
Šta se nalazi u najnovijem zahtevu Bajdenove administracije?
Autori navode da se u najnovijem zahtevu za 24 milijarde dolara nalaze stavke koje teško da imaju veze sa Ukrajinom ili tekućim sukobom.
Između ostalog, Bajdenova administracija traži milijardu dolara kako bi se takmičila sa Kinom u infrastrukturnim projektima; 1,25 milijardi za Međunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj, za finansiranje zemalja "koje razbijaju svoju zavisnost od Narodne Republike Kine", kao i 200 miliona za USAID zarad osnivanje Fonda za sprečavanje ruskih malignih aktera u Africi.
Ukoliko Kongres usvoji dodatnu pomoć za Ukrajinu u vrednosti od 24 milijarde dolara, to bi zahtevalo još jednu tranšu pomoći početkom 2024. godine, kada će SAD biti na početku predsedničkih izbora, ali i međuizbora za Kongres.
"Javna podrška za nastavak pomaganja Ukrajine je u najboljem slučaju podeljena, a neke ankete pokazuju da se većina Amerikanaca protivi nastavku finansijske podrške. Ovo otežava članovima Kongresa da ponovo glasaju o nastavku finansiranja Ukrajine", napominju autori.
U tom trenutku, Sjedinjene Države će biti na početku ciklusa predsedničkih izbora koji će biti žestoko osporen.