Svet

Mogućnosti i ograničenja veštačke inteligencije: Šta sve (ne) može Čet GPT?

Mogućnosti svima dostupnog jezičkog modela veštačke inteligencije naizgled su beskonačne, prekomerno oslanjanje na ovaj alat može imati ozbiljne posledice
Mogućnosti i ograničenja veštačke inteligencije: Šta sve (ne) može Čet GPT?Getty © Leon Neal/Getty Images

Veštačka inteligencija (VI) je jedna od društveno značajnih tema o kojoj je ove godine bilo reči možda više nego bilo koje prethodne.

"Pamet" koja nije ljudska izašla je iz domena naučne fantastike i postala je dostupna običnim ljudima; velike sile su već uveliko u trci za dominaciju u ovoj oblasti; stručnjaci — uključujući Ilona Maska i suosnivača "Epla" Stiva Voznijaka — urgiraju da se ona što pre reguliše, dok novinari, pisci i kreativci ukazuju da bi veštačka inteligencija mogla ugroziti njihova autorska prava.

Od VI modela koji se odnedavno koriste u svakodnevnoj upotrebi posebnu pažnju je privukao Čet GPT, tehnologija za obradu i kreiranje teksta koju je matična kompanija "Open Ej-Aj" prvi put predstavila u javnosti u novembru prošle godine, a do sada je već jednom unapređen. 

U međuvremenu se Čet GPT pokazao kao izvor skoro beskonačne zabave, pošto brzo i uverljivo daje rezultate na zahteve da, recimo, napiše biblijski stih o vađenju sendviča sa puterom od kikirikija iz video rekordera koristeći se dijalektom engleskog jezika, kakav se nalazi u protestantskom prevodu Biblije objavljenom u vreme kralja Džejmsa Stjuarta.

Domaćim čitaocima je, pak, ovo zadovoljstvo donekle uskraćeno, pošto Čet GPT još uvek nije ovladao srpskim jezikom, a i ne barata kompetentno epskim desetercem.

Na društvenim mrežama se takođe može naći pregršt primera i saveta kako koristiti Čet GPT kao "ličnog savetnika", kada je u pitanju sve od planiranja kućnog budžeta i osmišljavanja plana ishrane do profesionalnog usavršavanja, pronalaženja posla, vežbanja za razgovor za posao i plana za osnivanje sopstvenog biznisa.

Ovde vredi napomenuti da Čet GPT ne barata informacijama o događajima nakon septembra 2021. godine, te je njegovo "znanje" ograničeno.

Noćna mora za akademiju?

Jedna od upotreba Čet GPT-a koja se često ističe je njegova sposobnost da sažme ili prepriča tekstove, da objasni apstraktne koncepte ili sakupi na jedno mesto javno dostupne podatke. Učenici svih uzrasta su se, sa druge strane, prisetili da veštačku inteligenciju koriste za pisanje domaćih zadataka ili seminarskih radova.

Ovaj fenomen je toliko uzeo maha da je "Varsiti", studentski list britanskog Univerziteta u Kembridžu u aprilu ove godine pisao da je skoro petina studenata na toj prestižnoj instituciji koristila Čet GPT ili slične modele pri pisanju svojih radova, a da više od petine onih koji su odgovorili potvrdno to čini "često" ili "uvek".

Na razmere problematičnosti upotrebe Čet GPT-a u akademskom domenu ukazuje i činjenica da je ovaj model naveden kao koautor u nekolicini naučnih radova, nakon čega su stotine prestižnih akademskih publikacija eksplicitno zabranile ovu praksu, preneo je u januaru ove godine "Gardijan".

Nepunih mesec dana pre toga, grupa autora je u radu objavljenom u časopisu "Digitalna medicina" ukazala da Čet GPT piše toliko uverljive radove da je uspeo da prevari trećinu "ljudskih" recenzenata i prođe test na detektoru plagijata (ali ne i na detektoru sadržaja koji je generisala VI).

Autori ističu da su podaci i brojke na kojima je Čet GPT zasnivao svoje naučne radove naoko izgledali realno, ali da su bili potpuno izmišljeni. 

Objašnjavajući odluku da izmeni uređivačku politiku nakon incidenta sa radovima, u kojoj je Čet GPT naveden kao koautor, glavni urednik vodećeg američkog naučnog časopisa "Nauka", rekao je za "Gardijan" da bi korišćenje ovog alata čak i pri pripremi naučnog rada bilo problematično imajući u vidu tendenciju Čet GPT-a da pravi činjenične greške, pošto bi one tim putem mogle da se potkradu u naučnu literaturu.

Sa druge strane, dr Von Konoli i dr Stiven Votson sa Univerziteta u Kembridžu u saopštenju o stavu ove ustanove prema Čet GPT-u ističu da bi potpuna zabrana ovog alata u budućnosti bila suvišna ili nemoguća, te bi on mogao biti koristan pri postizanju željene forme radova i zadataka i time omogućio studentima da se fokusiraju na osmišljavanje radova i ideje na kojima se osnivaju.

Isto tako, "Gardijan" u tekstu objavljenom s kraja januara ističe da neke naučne publikacije dozvoljavaju upotrebu Čet GPT-a za svrhe jasnijeg jezika u radovima, te da bi on mogao pomoći naučnicima kojima engleski jezik nije maternji pri prezentaciji svojih nalaza.

Elektronski advokat i izmišljeni slučajevi

Na ozbiljnost posledica nekritičkog oslanjanja na Čet GPT ukazuje i slučaj njujorškog advokata koji je završio na sudu nakon što je sudiji priložio argument u korist svog klijenta, koji je napisala veštačka inteligencija, a koji se za presedan pozivao na nepostojeće slučajeve.

Prvobitni slučaj se odnosio na čoveka koji je tužio avio-kompaniju zbog navodne telesne povrede, ali su advokati avio-kompanije kasnije poručili sudiji da ne mogu pronaći slučajeve koje suparnički parni tim citira u svom podnesku, preneo je u maju "Bi-Bi-Si".

U skrinšotovima "razgovora" advokata i Čet GPT-a se vidi kako advokat pita da li su se citirani slučajevi (za koje se ispostavilo da su izmišljeni) zaista desili, da bi veštačka inteligencija, nakon "dvostruke provere", ustvrdila da jesu.

Kraj novinarstva (ili, barem, novinara)?

Iako Čet GPT u svojoj sadašnjoj formi ne barata svežim informacijama, to ne znači da neki drugi model u budućnosti neće biti sposoban za to. Dok je veštačka inteligencija percipirana kao pretnja mnogim profesijama, mnogi su se prvo zapitali za sudbinu novinarstva, imajući u vidu Čet GPT i njemu slične programe. 

Da sudbina novinara nije (potpuno) bezbedna ukazali su mejlovi direktora nemačke medijske kuće "Aksel Špringer", inače vlasnika "Velta", "Bilda", "Politika", o kojima su mediji pisali ranije ove godine.

Naime, izvršni direktor Matijas Dopfner je u internom cirkularnom pismu najavio otkaze određenom broju zaposlenih, saopštivši da "veštačka inteligencija ima potencijal da učini nezavisno novinarstvo boljim nego što je ikada bilo – ili ga jednostavno zameni", preneo je u martu "Gardijan".

Nešto više od tri meseca kasnije, "Dojče vele" je preneo da je stotinama zaposlenih u "Aksel Špringeru" rečeno da će biti zamenjeni veštačkom inteligencijom. Otkazi su se odnosili na pozicije direktora redakcije, urednika stranica, lektora, sekretara i urednika fotografije.

Doduše, postavlja se pitanje hoće li veštačka inteligencija moći da potpiše saglasnost sa listom principa u skladu sa "praksom" ove kompanije o kojoj je pisao "Njujork tajms", a od kojih jedna glasi "Zagovaramo transatlantsko savezništvo između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope."

Slično kao u drugim oblastima, zagovornici upotrebe veštačke inteligencije u novinarstvu smatraju da će ona omogućiti novinarima da se usredsrede na srž svog posla, odnosno da se bave istraživačkim radom, kontekstualizovanjem i analiziranjem događaja, navodi "Dojče vele".

Ovde, pak, vredi podsetiti na zbrku koja je nastala kada je organizacija "Teror alarm", koja se deklariše kao prvi svetski generator vesti koji funkcioniše na bazi veštačke inteligencije, prenela (dez)informaciju da je Srbija dogovorila kupovinu 20.000 iranskih dronova kamikaza "šahed-136", a što su stručnjaci istakli da je "prosto nemoguće." 

Da li je za umetnost potrebna duša?

Dok takođe postoje specijalizovani programi za generisanje vizualnog sadržaja i muzike, još jedna očita upotreba Čet GPT-a je u kreativnom pisanju — između ostalog, jedna od čestih biznis ideja koje se predlažu na internetu jeste koristiti ovaj program za pisanje, a njegov vizuelni pandan "Middžorni" za ilustrovanje dečijih knjiga, koje ćete zatim sami izdavati.

Neki umetnici su na dolazak Čet GPT-a odgovorili oštro, poput Nika Kejva. Nakon što mu je predstavljen tekst pesme koji je ovaj program napisao uz zahtev da ona bude "u stilu Nika Kejva", čuveni australijski muzičar je rekao da je ona "užas" i "groteskno vređanje ljudskosti."

"Napisati dobru pesmu nije mimikrija, nije imitacija. To je proces uništavanja sebe i svog stvaralaštva, svega što je urađeno do sad. U ovakvim trenucima će umetnik ili umetnica dostići granice u kojima sami sebe ne prepoznaju. Ovo je put autentičnih kreativnih izazova koji su potrebni za tekst pesme koji ima vrednost. To je suočavanje sa sopstvenim slabostima i nesigurnostima, to je ono što pokreće slušaoca i pomaže mu da se poveže sa delom", istakao je Kejv tom prilikom.

Međutim, budući da je "Dizni" već u planovima za stvaranje "operativne grupe za VI" koja će uključivati i kreativne delatnosti u okviru ove kompanije, kako su mediji preneli prošlog meseca, ostaje da se vidi hoće li i publika primetiti nedostatak duše kada i ako veliki naslovi koje stvara veštačka inteligencija postanu komercijalno dostupni.

image