Pritisak raste: Ukrajina u žestokom problemu sa mobilizacijom, na front šalje invalide

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u septembru prošle godine pozvao na delimičnu mobilizaciju oko 300.000 ljudi za potrebe Specijalne vojne operacije u Ukrajini, Moskva više nije pribegavala toj nepopularnoj opciji. A sa 300.000 volontera koji su se dobrovoljno prijavili ove godine, neće ni morati, navodi "Ejža tajms".

Ministarstvo odbrane RF: Ne razmišljamo o novoj mobilizaciji, ima dovoljno dobrovoljaca

Takođe, Rusija pojačava svoju ratnu proizvodnju, a njena vojska stiče i praktično iskustvo koje joj je očigledno nedostajalo u ranim fazama sukoba. Sve to znači da će Moskva u 2024. godinu ući u boljem stanju u pogledu naoružanja, municije i trupa. Zašto bi onda pribegli nepopularnoj mobilizaciji, kada može da izdrži sve što Ukrajina i njeni NATO saveznici mogu da joj bace, pita autor teksta u "Ejža tajmsu", Aleksander Titov sa Kvins univerziteta u Belfastu.

Sa druge strane, Kijev ne samo da mobilizuje levo i desno, već se oslanja na drakonske mere i kazne kako bi doveo poluobučene vojnike na front. Jedna od tih "mera" su konstantne glasine o novim mobilizacijama u Rusiji koje se, navodi Titov, sada obijaju Kijevu o glavu.

Naime, prvo se u decembru 2022. pojavila informacija sa vrha vlasti da će novi talas mobilizacije u Rusiji početi 5. januara. Kada se to nije dogodilo, ukrajinski zvaničnici su poručili da će pola miliona ljudi biti mobilisano u januaru. Ni od toga nije bilo ništa. Onda su opet u septembru 2023. ukrajinski izvori "pustili buvu" da će mobilizacija krenuti posle regionalnih izbora 10. septembra. Ponovo se ništa nije dogodilo.

"Širenje glasina o skoroj mobilizaciji u Rusiji je očigledno deo ukrajinskog psihološkog rata, ali što više to rade a da se ništa ne dešava, to postaje manje kredibilno", upozorava Titov i dodaje da, sa druge strane, Ukrajina ne uspeva da namami dovoljno vojnika za svoju neuspelu kontraofanzivu.

Propast dugo najavljivanog "prodora" ka Azovskom moru strateški je poraz, kako Ukrajine, tako i NATO-a koji ih je snabdevao i obučavao. Da bi dobila još jednu šansu, Ukrajina će sada morati da mobiliše još više trupa i nabavi naprednije oružje u većim količinama nego ikada ranije. A čini se da Ukrajina pati od nedostatka "radne snage", navodi Titov u tekstu za "Ejža tajms".

Zbog toga, Kijev pribegava drakonskim merama da dovede dovoljan broj vojnika na front i nedavno je proširena mobilizacija na prethodno izuzete grupe kao što su delimični invalidi.

Ukrajinci beže s fronta: "Neću da budem topovsko meso"

Nedavni izveštaji o korupciji unutar ukrajinske vojske i regrutnih centara pokazuju da posle 18 meseci sukoba, sredstva mobilizacije više nisu dovoljna. To takođe ukazuje da mnogi ljudi očajnički žele da izbegnu mobilizaciju i spremni su da plate veliki mito da bi to učinili. Nije ni čudo što ukrajinskim muškarcima u borbenim godinama nije dozvoljeno da napuste zemlju, navodi Titov.

Podjednako zabrinjavajuće za vladu Vladimira Zelenskog su potencijalne političke posledice podrivanja podrške ratnim naporima ako veliki broj ljudi koji ne žele da se bore bude primoran da obuče uniforme. Ovo će takođe uticati na moral Ukrajine na bojnom polju.

S obzirom da je Rusija sopstvenu potrošnju na vojsku podigla na nivo bez presedana, naoružavanje Kijeva koštaće puno više od 113 milijardi dolara koje su već potrošile samo SAD.

Trenutno, Bajdenova administracija traži odobrenje za još 20 milijardi dolara, što je već teško prodati u Kongresu koji kontrolišu republikanci. U međuvremenu, evropski saveznici Kijeva ne bi mogli sami da naoružaju Ukrajinu, čak i da su hteli.

Suština je da će Ukrajini, koja u potpunosti zavisi od spoljne podrške, kako finansijske tako i u vojne, biti teško da održi svoje ratne napore na sadašnjem nivou. Trenutno je Kijev, a ne Moskva, pod žestokim pritiskom.