Britanska "brza revolucija" je zastala: Železnica koja nigde ne vodi postala sramota za naciju

Od brze linije koja povezuje centralni London sa severnim gradovima Mančesterom i Lidsom još nema ništa, a do sada su potrošene milijarde funti, tako da se čini da je ovaj projekat osuđen na propast, jer vlada Ujedinjenog Kraljevstva priprema svoj drugi program revizije projekata, koji podrazumeva njegovo smanjenje.

"Ako želite da se uključite u revoluciju velike brzine, morate sada da počnete da planirate", poručio je Dejvid Kameron kada je pre deset godina najavio rutu za prvu britansku proširenu železničku mrežu velikih brzina, poznatu kao "Ejč Es 2" (HS2).

Najavljeno je da će to biti najsavremenija železnička linija u koju će biti uloženo 37 milijardi funti i koja će proći kroz srce zemlje. Deset godina kasnije, britanska "brza revolucija" je zastala, piše "Politiko".

Zahvaljujući visokim troškovima izgradnje, sada izgleda malo verovatno da će linija uopšte stići do Mančestera, Lidsa - ili čak do centra Londona. Projekat je postao ogromna sramota za naciju koja je nekada važila za predvodnika u izgradnji železnice. U toku su mnoga preispitivanja sposobnosti Britanije da na vreme i u predviđenom budžetu isporuči velike infrastrukturne projekte.

Vilijam Hejg, bivši lider konzervativaca i ministar spoljnih poslova Velike Britanije izjavio je da je taj projekat užasno loše vođen i da je nacionalna sramota.

Sa besprekornim tajmingom, izveštaji o najnovijim rezovima na projektu su se pojavili baš u trenutku kada se pristalice konzervativaca pripremaju da krenu u Mančester na svoju godišnju partijsku konferenciju ovog vikenda. Vest je procurila kada je vladin zvaničnik fotografisan kako ide u Dauning strit 10 sa pokazanim dokumentima.

Uprkos optužbama, Riši Sunak će pokušati da dobije pozitivne kritike za svoju odluku, prikazujući sebe kao lidera koji je spreman da se suoči sa problemima koje su drugi političari pokušali da ignorišu, navodi portal.

Kašnjenja i rastući troškovi prate ovaj projekat otkako su Kameron i njegova desna ruka Džordž Ozborn, iskoristili svoj rani politički kapital da ga pokrenu. Troškovi su munjevito porasli sa 37 milijardi funti na 50 milijardi funti - i sada se pominje da su bliže granici od 80 do 100 milijardi funti.

Boris Džonson je 2021. godine otkazao istočnu liniju, čime su putnici preusmereni do Lidsa i Šefilda. Očekuje se da će poslednja runda rezova ukinuti ili odložiti i zapadni deo linije - od Birmingema do Mančestera.

Povrh svega, južni kraj linije koja ide do Londona sada završava u železničkom depou u predgrađu severozapadnog Londona, 10 kilometara od centra grada. Putnici iz Birmingema bi trebalo da se iskrcaju i ukrcaju na sporije lokalne linije do kraja svog putovanja.

"Okončanje pruge u Old Ouk Komonu (Old Oak Common) prilično je definicija železnice do nigde", rekao je visoki vladin zvaničnik za "Tajms".

Dok Sunak upire prstom u krivice na visoko plaćene rukovodioce na projektu koji su u džep stavili stotine hiljada funti plate i bonusa dok je projekat propao, saga nagoveštava dublje probleme sa načinom na koji se stvari grade u Velikoj Britaniji.

Izgradnja i četiri puta skuplja od sličnih projekata u regionu

Sve je veći osećaj očaja u vezi sa stanjem javnih usluga i infrastrukture u Britaniji, koji se samo pojačava. Sem Dumitriu iz grupe za kampanju za rast Britain Remade otkrio je da čak i da je prvobitna procena troškova HS2 bila tačna, to bi bila više nego dvostruko veća cena po kilometru brze pruge između Napulja i Barija u južnoj Italiji, i 3,7 puta skuplja od francuske saobraćajnice između Tura i Bordoa.

Naravno, ni na kontinentu sve takve inicijative ne prolaze glatko. Brza pruga između Liona i Torina i tunel između Nemačke i Danske bili su opterećeni političkim prepirkama - iako oba slučaja imaju dodatnu komplikaciju prelaska državnih granica.

Tuneli podigli cenu projekta

Još jedan megaprojekat, brza pruga koja povezuje baltičke države sa Poljskom, radi se decenijama, sa izdvojenim milijardama evra obaveza za finansiranje.

Proces planiranja za HS2 pokazao se posebno mukotrpnim zbog lokalnog protivljenja duž trase linije, koja je trebalo da prođe kroz neke od najotmenijih sela južne Engleske. Glasni torijevski poslanici koji predstavljaju pogođene izborne jedinice uspešno su lobirali za mnogo više milja skupih tunela nego što je bilo planirano.

U širem smislu, Dumitru krivi britanski pristup "zaustavi-počni" poduhvatima ovog obima, što znači nedovoljno veština i neizvesnosti za industriju između svakog velikog infrastrukturnog projekta.

"Ljudi neće učiti radeći ako ste izgradili samo jednu brzu železničku prugu", rekao je on, govoreći o 100 kilometara pruge koja povezuje London sa tunelom pod Lamanšom, izgrađenom 2007. godine.