Mahatma Gandi bio je jedan od osnivača savremene indijske države i uticajni zagovornik nenasilnog otpora u ostvarivanju antikolonijalne revolucije.
Veliki indijski pesnik Rabindranat Tagorga ga je prvi prozvao "Mahatma", što na sanskritu znači "velika duša".
Gandi je rođen na današnji dan, 2. oktobra 1869. Život je posvetio ostvarenju nezavisnosti Indije od britanske kolonijalne vlasti, a pozivao je i druge narode da se oslobode britanskog kolonijalizma.
Vođstvo nad Indijskim nacionalnim kongresom preuzeo je 1921. godine, i od tada je vodio kampanje za ublažavanje siromaštva, za prava žena, izgradnju verske i etničke saradnje i prijateljstva, kao i okončanje "nedodirljivosti", koja je duboko obeležila indijsko društvo podeljeno na kaste.
Njegove vrednosti su, govorio je, jednostavne, preuzete iz tradicionalnih hinduističkih verovanja - istina i nenasilje. Jedno vreme, dopisivao se sa ruskim piscem Lavom Tolstojem, koji je takođe zagovarao nenasilje i značajno uticao na mladog Gandija.
Gandi je odbacivao evropski način oblačenja. Nosio je odeću kakvu nose najsiromašniji ljudi u Indiji. Tražio je od svojih sledbenika da sami sebi prave odeću, umesto da je kupuju od Britanaca, što je predstavljalo izazov britanskom kolonijalnom establišmentu.
Gandi je odbacivao i zapadnjačko obrazovanje, tvrdeći da deca najbolje uče od roditelja i društva u kome se kreću.
Zahvaljujući svojim principima, koji su isključivali nasilje, postao je "vođa indijske nacije". Princip nenasilja se brzo proširio Indijom, privlačeći milione sledbenika.
Godine 1920. Gandi je proklamovao "politiku nekooperativnosti". Indijci koji su radili u javnim ustanovama su podneli ostavke, državne institucije su bojkotovane, a indijska deca nisu pohađala vladine škole. U borbi za nezavisnost, važni su bili ekonomski aspekti. Britanski kolonijalizam je dovodio do naglog osiromašenja sela.
Uskoro je Gandi širom sveta postao veliki antikolonijalni simbol borbe za slobodnu Indiju.
Kada izgubimo moral, prestajemo da budemo religiozni
Živeo je duhovnim i asketskim životom, i često provodio vreme u meditaciji. Odbijao je bilo kakvo posedovanje.
Gandi je smatrao da će nenasilnim metodama pokazati Britancima da je upotreba nasilja beskorisna i da će na kraju morati da napuste Indiju. Godine 1944. pokret za nezavisnost postao je toliko snažan da je Britanija zaista pristala da Indiji da nezavisnost. Ipak, Gandi, koga su zvali i Otac nacije, nije uspeo da smanji napetosti između Kongresne stranke i Muslimanske lige, što je na kraju dovelo do podele na Indiju i Pakistan.
Godine 1947, dok je išao na mesto predviđeno za večernju molitvu, usmrtio ga je jedan indijski fanatik. Gandijeva smrt je širom sveta doživljena kao katastrofa.
Iako je čitavog života Gandi praktikovao hinduizam, verovao je u jednakost svih religija i zbog toga je odbijao pokušaje da ga preobrate u neku drugu veru. Često je čitao tekstove sa religioznom tematikom. Gandiju pripadaju i sledeće reči: "Kada izgubimo moral, prestajemo da budemo religiozni. Niko ne može biti lažljiv ili okrutan i istovremeno tvrditi da je Bog na njegovoj strani."
O hrišćanstvu je rekao da "voli Hrista", ali da "ne voli hrišćane": "Vaši hrišćani su toliko različiti od vašeg Hrista." Na pitanje da li je hindus, jednom je odgovorio: "Da, jesam, ali sam takođe i hrišćanin, musliman, budista i Jevrejin."
Pored brojnih spomenika širom sveta, jedna Gandijeva bista postoji i u Beogradu, na Savskom keju, u Gandijevoj ulici, što predstavlja poklon Indijskog saveta za kulturnu saradnju iz Nju Delhija.