Svet
Diplomatija, strah ili prestrojavanje? Šta znači najava lidera Kazahstana o antiruskim sankcijama
Najava sankcija izazvala je ogorčenost u ruskoj javnosti, a ruski komentatori su zapitali Tokajeva da li je tako brzo zaboravio "ko mu je spasao glavu"
Izjava predsednika Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva da će njegova zemlja poštovati sankcije koje je Zapad nametnuo Moskvi nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini teško da označava geopolitičku prekretnicu te centralnoazijske zemlje, saglasni su sagovornici za RT Balkan.
"Sankcije su sankcije, ne treba ih kršiti, pogotovo što dobijamo informaciju da će, u slučaju kršenja sankcija, uslediti takozvane sekundarne sankcije Zapada protiv naše ekonomije", izjavio je Tokajev na zajedničkoj konferenciji sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom iz Berlina, ujedno istakavši da Astana neće ugrožavati ni svoj odnos sa Moskvom.
Ova vest je izazvala ogorčenost u ruskoj javnosti, a ruski komentatori su zapitali Tokajeva da li je tako brzo zaboravio "ko mu je spasao glavu", kaže dopisnik "Novosti" iz Rusije Branko Vlahović, misleći na intervenciju trupa Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pod vođstvom Moskve nakon što su eskalirali nemiri izazvani izmenom zakona o regulaciji cene gasa u januaru prošle godine, a koje je Tokajev nazvao pokušajem "državnog udara" uz potpomognutog stranim akterom.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je izrazilo je nadu da Tokajevljeve izjave o sankcijama neće uticati na odnose dve zemlje, te da će Moskva i Astana nastaviti saradnju, kako bi "sprečili negativne spoljne uticaje na naše dobrosusedske veze."
Tokajev je zatim u izjavi za kazahstansku novinsku agenciju Kazinform podvukao da njegova zemlja nema nameru da postane "anti-Rusija."
Ovo je, smatra Vlahović, dokaz da je Tokajev "vrlo brzo postao svestan šta je rekao." On ocenjuje da je Tokajevljeva prvobitna i, kako kaže, "apsolutno nespretna" izjava verovatno bila motivisana strahom, imajući u vidu kontinuirane najave SAD da će sankcionisati zemlje koje se navodno bave tzv. paralelnim uvozom sankcionisane zapadne robe u Rusiju.
Podsetimo, Kazahstan se neretko pominje u analizama zapadnih stručnjaka i medija o tome kako Rusija zaobilazi sankcije. Primera radi, direktor konsultantske kuće iz Osla Erlend Bolman Bjortved je u intervjuu za "Špigl" u maju istakao da su 54 nemačke kompanije povećale izvoz u ovu centralnoazijsku zemlju u prethodnoj godini za 20.000 odsto.
Dokaz da Tokajevljev stav o sankcijama nije tvrdokoran koliko je delovalo, smatra Vlahović, jeste to što je kazahstanski lider na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija rekao da su sankcije kontraproduktivne i da ne doprinose normalizaciji međunarodnih odnosa.
Delikatna pozicija Kazahstana
Silom geografije i istorije, Kazahstan se nalazi u delikatnoj geopolitičkoj poziciji, ističe novinar Borislav Korkodelović.
Ova zemlja sa Rusijom deli jednu od najdužih granica na svetu, ima skoro 20 odsto stanovnika koji su etnički Rusi, a na teritoriji Kazahstana se nalazi i ruski kosmodrom Bajkonur, inače najveći svetski operativni kompleks za lansiranje veštačkih satelita i kosmičkih brodova sa ljudskom posadom.
Korkodelović napominje da je Kazahstan bio izrazito aktivan u međunarodnoj diplomatiji za vreme bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva, a da njegov naslednik Kasim Žomart Tokajev, inače bivši generalni direktor Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi, nastoji da očuva multivektorsku spoljnu politiku.
Sa druge strane, delovi kazahstanske nacionalističke elite gaje antiruske sentimente i simpatije prema Zapadu, budući da se broj njenih pripadnika tamo i školovao, ističe Korkodelović. Vlahović deli ovaj stav, napomenuvši da se pritisak ovih nacionalističkih struja mogao primetiti i pre desetak godina kada je u Kazahstanu živeo i radio, dodavši da bi ove struje rado sarađivale sa Zapadom, ali da je ta saradnja teško ostvarljiva zbog geografske pozicijom ove zemlje.
Povrh toga, ističe Korkodelović, Kazahstan se nalazi u regionu koji SAD vide kao "meki trbuh" Rusije, istakavši i da je Kazahstan zemlja izuzetno bogata sirovinama, posebno uranijumom, naftom i gvožđem, ali i da je značajan izvoznik žitarica.
Dodaje da zvaničnici SAD aktivno pokušavaju da "zabiju klin" između Astane i Moskve, ali i da u Kazahstanu konkretno postoje brojne prozapadne nevladine organizacije, a koje je, kako kaže, Tokajev nastojao da zakonski reguliše nakon prošlogodišnjih nemira.
Naš sagovornik podseća i da je tokom ovogodišnje Generalne skupštine UN u Njujorku održan prvi sastanak predsednika SAD Džozefa Bajdena sa liderima pet centralnoazijskih država pod nazivom C5+1.
Mnogo buke ni oko čega
Konačno, šanse Zapada predvođenog Amerikom da ostvari značajniji uticaj na Kazahstan i da se odnosi Astane i Moskve pokvare su male, saglasni su naši sagovornici.
Rusija omogućava Kazahstanu nabavku robe po beneficiranim cenama, dok Kina ostvaruje sve veći uticaj u regionu u vidu investicija i infrastrukturnih projekata, dok Vašington trenutno sebi ne može priuštiti mnogo više od, kako je istakao Vlahović, verbalnog vršenja pritiska.
Pored toga, Korkodelović podseća da je Kazahstan ove godine podneo zahtev za članstvo u BRIKS-u, a, pored ODKB-a, takođe je deo drugih ekonomskih i bezbednosnih organizacija u kojima figurira Rusija, poput Evroazijske ekonomske zajednice i Šangajske organizacije za saradnju.
