Tri američke države Vermont, Mičigen i Kalifornija glasale su za upis prava na abortus u ustave svojih država. Legalizacija abortusa ima značajnu podršku u državama gde glasači podržavaju Demokratsku stranku.
Očekuje se da će uslediti prepirka sa republikancima oko teksta zakona, što može može da nametne neka ograničenja.
Vermont je postao prva država koja je kodifikovala pravo na abortus u svom ustavu. Birači su podržali "ustavno pravo na reproduktivnu autonomiju" sa 77 odsto glasova.
Pravo na prekid trudnoće je u Vermontu već zaštićeno državnim zakonom iz 2019. godine. Sada je postignuta još jedna pravna zaštita abortusa, nakon sudskog procesa "Rou protiv Vejda".
U Mičigenu je za upisivanje prava na abortus u ustav glasalo 55 odsto birača, a većina od 65 odsto glasača u Kaliforniji podržalo je da se u ustav doda da "država neće uskratiti niti se mešati u reproduktivnu slobodu pojedinca". Kalifornijski zakon je ranije dozvoljavao abortuse pre "tačke održivosti fetusa", odnosno pre 22 i 24 nedelje trudnoće.
Formulacije koje se koriste u tri amandmana otvorena su za dalja tumačenja.
U Vermontu bi konzervativci mogli da insistiraju da je ograničavanje abortusa nakon određenog trenutka tokom trudnoće "ubedljiv državni interes".
Amandman Mičigena dozvoljava državi da "zabrani abortus nakon održivosti fetusa", što može da uradi njeno zakonodavno telo koje drže republikanci.
Kalifornijski amandman nema eksplicitnih ograničenja o tome kada može da se izvrši abortus. Ova dvosmislenost je u sukobu sa postojećom zabranom prekida pre "tačke održivosti fetusa", što će verovatno dovesti do novog sučeljavanja mišljenja na sudu.
"Rou protiv Vejda" je proces vođen 1973. godine pred Vrhovnim sudom SAD. Vrhovni sud je tada poništio zakon savezne države Teksas kojim se zabranjivao abortus. Prema presudi, zakon Teksasa je bio u suprotnosti sa Ustavom SAD. Ta presuda nije ukinula samo pomenuti zakon u Teksasu, nego i sve slične zakone širom SAD. Vrhovni sud je u junu ove godine poništio odluku u procesu "Rou protiv Vejda".