Šta se desilo sa nemačkom ekonomijom: Od motora do bolesnika Evrope

Veći deo ovog veka Nemačka je iz godine u godinu beležila ekonomske uspehe, dominirajući svetskim tržištima u kategorijama vrhunskih proizvoda kao što su luksuzni automobili i industrijske mašine, toliko da se čak polovina privrede zasnivala na izvozu.

Poslova je bilo u izobilju, a državna finansijska kasa se punila dok su se druge evropske zemlje davile u dugovima. Pisane su i knjige o tome šta sve druge zemlje mogu da nauče od Nemačke. Međutim, to više nije slučaj, piše "Juronjuz".

Nemačka sada beleži najlošije ekonomske rezultate, a prema očekivanjima Evropske unije i MMF-a i ove godine privreda će biti u padu. Sukob u Ukrajini ostavio je Nemačku bez jeftinog ruskog gasa i to je bio šok od kojeg se energetski intenzivna, ali zavisna nemačka privreda teško oporavlja.

Iznenađujuće loši rezultati najveće evropske privrede pokrenuli su talas kritika, hvatanja za glavu i mnoštvo debata kako krenuti napred.

Nemačka rizikuje "deindustrijalizaciju" jer visoki troškovi energenata i inertnost vlade kada su u pitanju "šok terapije", prete da pošalju razvijene fabrike i visoko plaćena radna mesta u neke druge zemlje, rekao je Kristijan Kulman, izvršni direktor velike nemačke hemijske kompanije "Evonik".

Predlog vicekancelara Roberta Habeka da se ograniče cene industrijske električne energije koje finansira vlada kako bi se privreda pokrenula kroz tranziciju na obnovljive izvore energije naišao je na otpor kancelara Olafa Šolca. Ekolozi kažu da bi to produžilo oslanjanje na fosilna goriva.

"Pogrešne političke odluke su prvenstveno razvile i uticale na ove visoke troškove energenata. I sada su nemački radnici završili sa visokim računom", kaže Kulman.

Cena gasa je otprilike dvostruko veća nego 2021. godine, što nanosi veliku štetu kompanijama kojima je on neophodan da bi staklo ili metal održavali usijanim i rastopljenim 24 sata dnevno za pravljenje staklenih, papirnih i metalnih premaza koji se koriste u zgradama i automobilima.

Drugi udarac je usledio nakon što je ključni trgovinski partner Kina doživela usporavanje posle nekoliko decenija snažnog ekonomskog rasta. Ovi spoljni šokovi su otkrili pukotine u nemačkim fondacijama koje su ignorisane tokom godina uspeha, uključujući zaostajanje u upotrebi digitalne tehnologije u biznisu i dugotrajan proces za izdavanje dozvola za prekopotrebne projekte za nove izvore obnovljive energije.

Novac koji je vlada imala na raspolaganju postao je nedovoljan zbog kašnjenja u ulaganje u puteve, železničku mrežu i ruralni brzi internet. Odluka iz 2011. da se zatvore preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj dovedena je u pitanje zbog bojazni oko cene i nestašice struje. Kompanije se takođe suočavaju sa velikim nedostatkom kvalifikovane radne snage, a broj radnih mesta dostigao je rekord od nešto manje od dva miliona.

Sada su i projekti čiste energije usporeni zbog opsežne birokratije i otpora koji nije lako rešiv problem.

U međuvremenu, energetski intenzivne kompanije pokušavaju da se nekako izbore sa visokim cenama i pronađu alternative.

Šolc je pozvao da se energetska tranzicija hitno preusmeri na postavljanje četiri plutajuća terminala za prirodni gas narednih meseci kako bi se zamenio izgubljeni ruski gas. Tečni prirodni gas koji na terminale stiže brodovima iz SAD, Katara i drugih mesta skuplji je od onog iz ruskih gasovoda.

Međutim, prepirke među koalicionom vladom oko ograničenja cena energenata i zakona o zabrani novih gasnih peći razbesnele su lidere velikih poslovnih kompanija. Nemačka je postala previše samozadovoljna tokom "zlatne decenije" ekonomskog rasta u periodu 2010-2020, kaže Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke.

Najvažniji trenutni korak, rekao je Šmiding, bio bi okončanje neizvesnosti oko cena energenata. Koja god politika da se izabere, "bilo bi od velike pomoći kada bi vlada mogla brzo da se dogovori o njima kako bi kompanije znale šta su naumile i mogle da planiraju u skladu sa tim, umesto da odlažu odluke o investicijama", rekao je Šmiding.