"Pa šta ako su desničari": Nemci zabrinuti za budućnost, raste podrška AfD-u

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je nemačko društvo u stanju velike zabrinutosti: 81 odsto građana je trenutno zabrinuto za budućnost, a samo 14 odsto smatra da će sve biti dobro, piše "Dojče vele".

Slični rezultati izmereni su samo još između 2003. i 2005. tokom faze velike nezaposlenosti. Bilo je to u vreme drugog mandata kancelara Gerharda Šredera (SPD) kada je na vlasti bila koalicija socijaldemokrata i Zelenih.

Ipak, desno-ekstremistička i izrazito desničarska uverenja nisu porasla i  nalaze se tačno na nivou kao i 2016.

Prema ovoj studiji koju je sproveo "Dojčandtrend ekstra", 22 odsto ispitanih može se svrstati u desničare - osam odsto u desne ekstremiste (devet odsto 2016. godine), a još 14 odsto u izrazite desničare (13 odsto u 2016-oj).

Iako se veličina desnog političkog miljea u Nemačkoj nije promenila, AfD mnogo više nego ranije okuplja ljude takvih stavova. Među pristalicama ove stranke, njih 27 odsto se mogu klasifikovati kao desni ekstremisti, a još 25 odsto kao izraziti desničari.

S jedne strane, ovo je značajno povećanje u odnosu na 2016. kada je bilo 20 odsto desnih ekstremista, odnosno 24 odsto izrazitih desničara.

Međutim, broj pristalica AfD-a u Nemačkoj je u istom periodu porastao - sa 12 na 22 odsto.

Bave se pravim pitanjima

Privlačnost AfD-a u ovom miljeu se više nego udvostručila, pa ta stranka u svom biračkom telu sada uključuje veliki deo ljudi sa desničarskim pogledom na svet.

Pristalice AfD-a imaju potpuno drugačiju percepciju političkih ciljeva te stranke od većine stanovništva.

Skoro tri četvrtine svih ispitanih građana sa pravom glasa u Nemačkoj smatra AfD desničarskom ekstremističkom strankom - ali ovu procenu deli samo 18 odsto biračkog tela AfD-a.

A čak 80 odsto pristalica AfD-a kaže da ih "nije briga što se AfD delimično zvanično smatra desno ekstremističkom, sve dok se bavi pravim pitanjima".

AfD je trenutno jedina partija koja u velikoj meri iskorišćava svoj birački potencijal: 24 odsto Nemaca u ovom trenutku može da zamisli da u budućnosti glasa za AfD, 22 odsto kaže da ima nameru da glasa za AfD.

Poređenja radi, najveći potencijal imaju stranke koalicije CDU/CSU - 52 odsto. Ali samo 28 odsto Nemaca sa pravom glasa trenutno želi da glasa za njih.

Nezadovoljstvo politikom azila i slobode govora

Odlučujući motiv birača AfD-a je zabrinutost i nezadovoljstvo ključnim društvenim dešavanjima, posebno povećanom imigracijom izbeglica i tražilaca azila.

Kritički stav prema ovoj temi preovlađuje i u nemačkoj populaciji u celini, ali je posebno izražen među pristalicama AfD-a.

Ukupno 67 odsto svih anketiranih građana s pravom glasa trenutno nije za prijem imigranata - među glasačima AfD-a je to čak 95 odsto.

Ne uzimajući u obzir sadašnju situaciju, 48 odsto svih ispitanika deli zabrinutost da "previše stranaca dolazi u Nemačku" - dok je među pristalicama AfD to 85 odsto.

Dve trećine svih ispitanika (67 odsto) ima percepciju da čoveka "danas izoluju ako iznese svoje mišljenje o određenim temama", a među pristalicama AfD-a ta brojka je čak 96 odsto.

Slična je situacija i sa strahom da će kriminal "naglo porasti u budućnosti". Tu zabrinutost iskazuje 65 odsto svih ispitanika, a čak 96 odsto onih koji žele da glasaju za AfD.

Istraživanje pokazuje i da razlog za snagu AfD-a nije, kako se često pretpostavlja, širenje desničarskih ili desno-ekstremističkih stavova.

Štaviše, analiza jasno pokazuje dva razvoja događaja: s jedne strane, AfD sve više okuplja oko sebe već postojeći desničarski milje. Ali polovina biračkog tela AfD-a ne može da se svrsta u desničare. Taj deo pristalica AfD-a ostaje otvoren za druge političke stranke.

Ali ono što je još važnije jeste da se AfD uspešno bavi pitanjima koja se tiču i koja zabrinjavaju jasnu većinu stanovništva – i za koja mnogi ljudi očigledno nalaze premalo razumevanja kod drugih partija.