Pristalice ruskog predsednika Vladimira Putina dobile su ovog vikenda veliki podsticaj od američkog Kongresa i glasača u Slovačkoj. Kako navodi Si-En-En u komentaru nedavnih dešavanja, nekadašnje vatrene pristalice Kijeva, sada su Ukrajinu "bacile pod autobus".
Robert Fico, lider proruske stranke Smer, pobedio je na parlamentarnim izborima i najavio da će odmah početi sa formiranjem vlade u Slovačkoj, zemlji koja je, prema mišljenju američkog medija, na prvoj liniji vatre.
Fico je veliki deo svoje kampanje zasnovao na okončanju slanja vojne pomoći Ukrajini i promovisanju hitnog prekida vatre uz mirovne pregovore sa Rusijom. U celoj zemlji, sam Fico je bio najveći pojedinačni dobitnik glasova, dok su trojica od pet najboljih članovi njegove antiukrajinske stranke.
Govoreći nakon izbora, Mihal Šimečka, lider slovačke proukrajinske stranke Progresivna Slovačka, koja je završila na drugom mestu, rekao je da je rezultat "loša vest za zemlju".
To je takođe bila i loša vest za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koja je došla u posebno izazovnom trenutku, pošto je američki Kongres odobrio novi zakon o privremenom budžetu kojim je odbačena vojna pomoć Ukrajini, navodi Si-En-En.
Glasanje u Kongresu kasno u subotu usledilo je uprkos velikom lobiranju državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra odbrane Lojda Ostina i samo nekoliko dana nakon što je Zelenski lično lobirao kod zvaničnika u Vašingtonu.
Bela kuća je obećala da će tražiti brzo usvajanje samostalnog zakona o pomoći Ukrajini u ukupnom iznosu od 20,6 milijardi dolara za koji je administracija rekla da je od suštinskog značaja za borbu protiv ruske agresije, ali će verovatno nastaviti da se suočava sa odlučnim protivljenjem, posebno republikanaca u Kongresu.
U nedelju je američki predsednik Džozef Bajden pozvao poslanike – posebno republikance u Predstavničkom domu – da nastave da finansiraju Ukrajinu. "Nadam se da će moji prijatelji sa druge strane održati svoju reč o podršci Ukrajini. Rekli su da će podržati Ukrajinu na odvojenom glasanju", rekao je Bajden. "Ne možemo, ni pod kojim okolnostima, dozvoliti da se prekine američka podrška Ukrajini", dodao je on.
Međutim, izbori u Slovačkoj mogli bi da imaju najdalekosežnije posledice u kampanji protiv Ukrajine koja se vodi u sve većem broju evropskih nacija, navodi Si-En-En.
Jedna od sedam država na liniji fronta koje se graniče sa Ukrajinom, Slovačka je poslala znatne količine oružja iz svojih zaliha, uključujući sopstveni sistem protivvazdušne odbrane. Takođe ima razvijenu industriju proizvodnje municije koja je bila u službi Ukrajine od početka sukoba. Samo prošlog aprila, slovačka vlada je obećala da će petostruko povećati proizvodnju kritične artiljerijske municije kako bi ispunila ukrajinske zahteve.
U širem smislu, sam Fico je blizak saveznik drugih Putinu naklonjenih evropskih lidera, a posebno Viktora Orbana, premijera susedne Mađarske, koji je bio jedan od prvih koji je čestitao Ficu kasno u subotu.
Fico je, sa svoje strane, ponovio mnoga Putinova ključna uverenja od početka Specijalne vojne operacije. "Sukob u Ukrajini nije počeo pre godinu dana, počeo je 2014, kada su ukrajinski nacisti i fašisti počeli da ubijaju ruske građane u Donbasu i Lugansku", rekao je Fico na nedavnom predizbornom skupu.
Ficu i Orbanu - liderima zemalja koje su članice Evropske unije i NATO-a - mogla bi da se pridruži Poljska ako izbori kasnije ovog meseca dovedu do novog mandata za Partiju prava i pravde, koja je takođe nedavno bila trn u pozadini EU, skrećući sa svog dugogodišnjg proukrajinskog kursa.
Krajem prošlog meseca, premijer Mateuš Moravjecki, lider stranke, rekao je lokalnim medijima da Varšava "više ne prenosi nikakvo oružje Ukrajini jer se sada naoružavamo najnaprednijim oružjem". Poljski predsednik je kasnije pojasnio da će Poljska poštovati postojeće ugovore o snabdevanju oružjem.
Poljski opozicioni lider Donald Tusk, i sam bivši predsednik Evropskog saveta, nazvao je ove izbore "najvažnijim izborima od 1989. godine i pada komunizma".
Da li bi ove promene mogle da pruže utehu brojnim antiukrajinskim snagama u drugim evropskim zemljama, čiji će birači sledećeg juna izaći na birališta da biraju novi Evropski parlament? Jedinica EU za praćenje javnog mnjenja i dalje izveštava da 86 odsto odobrava nastavak humanitarne pomoći Ukrajini, ali druge mere podrške su daleko manje popularne, navodi Si-En-En.
Samo 52 odsto francuskih birača i 49 odsto nemačkih glasača je za to da se Ukrajini ponudi članstvo u EU. Što se tiče vojne podrške, jedva 57 odsto građana EU podržava kupovinu i nabavku vojne opreme i obuku za ukrajinske snage. A većina nemačkih glasača se protivi isporuci krstarećih raketa Ukrajini.
Ovo sugeriše mogućnost da antiukrajinske stranke osvoje značajan blok glasova u sledećem Evropskom parlamentu a to bi moglo da utiče na napore da se ukine pravilo jednoglasnosti koje je potrebno za glavne odluke EU, posebno u vezi sa sankcijama širom Evrope protiv Rusije kada svaka država članica EU mora da odobri takvu meru.
Mađarska je sama po sebi uspešno blokirala ili odložila takve sankcije, čak je i sama sebi izborila izdvajanje kako bi joj se omogućilo da kupuje rusku naftu. Sada, u savezu sa Slovačkom gde je Fico takođe izjavio da se protivi sankcijama Moskvi i potencijalno sa Poljskom, proukrajinski napori ostatka EU mogli bi dodatno da se iskomplikuju.
Među ostalim vodećim evropskim zemljama postoje predlozi sličnih trendova. U Nemačkoj, moćna krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) dostigla je rekordnih 21 odsto popularnosti, iznad popularnosti još uvek vladajuće Socijaldemokratske partije kancelara Olafa Šolca. Osnovna platforma AfD-a, pored protivljenja imigraciji i upozorenja da rastuća inflacija smanjuje penzije, uključuje protivljenje slanju oružja Ukrajini i podsticanje stava da je Putin nepravedno oklevetan.
U međuvremenu, u Francuskoj, iako je liderka krajnje desnice Marin le Pen nastojala da se distancira od direktnih proruskih stavova, međustranačka parlamentarna komisija je utvrdila da je njena stranka Nacionalno okupljanje i funkcionisala kao "kanal za komunikaciju" stavova Kremlja, navodi američki mejnstrim medij.
Ali izvan EU, unutar NATO-a postoji jednak strah od posledica širenja antiukrajinskog bloka. Mađarska još uvek nije odobrila članstvo Švedske u NATO-u. I Orban i Fico su izjavili su da se odlučno protive ulasku Unije u Alijansu a jasno je da i mnoge druge članice NATO-a, čak i Sjedinjene Države, takođe imaju rezerve.
Realnost je da je ukrajinska kontraofanziva, koja će morati da se smanji sa dolaskom zime, do sada postigla mali suštinski napredak na bojnom polju, priznaje Si-En-En.
Dolazak novih osnaženih antiukrajinskih partija u države na prvoj liniji, zajedno sa popuštanjem vodećih suparnika Kremlja kao što su Sjedinjene Države, čine istinski otrovnu mešavinu. Potrebna je brza akcija Kongresa da bi se zaustavila dalja erozija — ili čak mogući kolaps — odlučne podrške Ukrajini u zapadnim demokratijama, zaključuje Si-En-En.