Nobelova nagrada za fiziku: Odlikovano troje naučnika za istraživanje elektrona

Nakon Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu Švedska kraljevska akademija objavila je laureata za polje fizike za 2023 – dobitnici su Pjer Agostini, Ferenc Kraus i En L'Ujie.

Nagrada im je pripala za "eksperimentalne metode koje generišu atosekundne impulse svetlosti za proučavanje dinamike elektrona u materiji".

Kretanja elektrona u atomima i molekulima su toliko brza da se mere u atosekundama. Atosekunda je u odnosu na jednu sekundu isto što je sekunda u odnosu na starost univerzuma.

Sada, kada je svet atosekunde postao dostupan, ovi kratki zraci svetlosti mogu se koristiti za proučavanje kretanja elektrona. Sada je moguće proizvesti impulse do samo nekoliko desetina atosekundi, a ova tehnologija se stalno razvija.

Ovi impulsi su korišćeni za istraživanje detaljne fizike atoma i molekula i imaju potencijalnu primenu u oblastima od elektronike do medicine. Atosekundni impulsi se takođe mogu koristiti za identifikaciju različitih molekula, kao što je medicinska dijagnostika.

Laureati Pjer Agostini, Ferenc Kraus i En L'Ujie su kreirali bleskove svetlosti koji su dovoljno kratki da naprave snimke izuzetno brzih kretanja elektrona. Švedska naučnica je otkrila novi efekat interakcije laserske svetlosti sa atomima u gasu, dok su Agostini i Kraus pokazali da se ovaj efekat može koristiti za stvaranje kraćih impulsa svetlosti nego što je to ranije bilo moguće.

Eksperimenti dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 2023. dali su čovečanstvu nove alate za istraživanje sveta elektrona unutar atoma i molekula. Trojac je demonstrirao način stvaranja izuzetno kratkih impulsa svetlosti koji se mogu koristiti za merenje brzih procesa u kojima se elektroni kreću ili menjaju energiju. Doprinosi laureata omogućili su istraživanje procesa koji su toliko brzi da ih je ranije bilo nemoguće pratiti.

Agostini je sa američkog Ohajo stejt univerziteta, Kraus sa Maks Plank instituta kvantne optike i Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu, En L'Uje sa Univerziteta Lund u Švedskoj.

Samo 47 Nobela u rukama jednog naučnika

Od 1901, kada je dodeljena prva Nobelova nagrada za fiziku, do 2023. ovo prestižno priznanje uručeno je 116 puta, a nagrađeno je 222 naučnika.

Takođe, samo 47 Nobela otišlo je u ruke samo jednom dobitniku za postignuća na polju fizike.

Prošle godine su nagrađeni Francuz Alen Aspe, Amerikanac Džon Klauzur i Austrijanac Anton Cajlinger za istraživanja u domenu kvantne mehanike – nauke koja prirodu opisuje pomoću čestica manjih od atoma.

Trojac je sproveo pionirska istraživanja o kvantnim informacijama, to jest revolucionarne eksperimente koristeći prepletene fotone, gde se dve čestice ponašaju kao jedna jedinica, čak i kada su razdvojene.

Poslednjih godina Nobel za fiziku otišao je u ruke naučnicima koji su se bavili klimom (2021, Siakuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi), crnim rupama (2020, Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez), univerzumom (2019, Džejms Pibls, Majkl Mejor i Didije), detekcijom gravitacionih talasa (2017, Rajner Vajs, Kip Torne i Bari Bariš) itd.

Juče je dodeljena Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu mađarskoj biohemičarki Katalin Kariko i američkom naučniku Dru Vajsman za doprinos razvoju mRNK vakcinu protiv kovida.

Sutra će biti objavljen dobitnik za hemiju, a u četvrtak, 5. oktobra, saznaćemo laureata Nobela za književnost. Nobelova nagrada za mir na programu je u petak, 6. oktobra, dok će ovogodišnji poslednji Nobel, za polje ekonomskih nauka, biti proglašen 9. oktobra.

Novčani iznos Nobelove nagrade ove godine je uvećan za nešto više od 120.000 dolara i sada iznosi 11 miliona švedskih kruna po kategoriji. 

Svečano uručenje nagrada održava se svake godine 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.