Fon der Lajen i Šarl Mišel: Disfunkcionalno partnerstvo u srcu EU

Kada se sledeće nedelje na samitu G20 na Baliju budu sastali lideri najmoćnijih zemalja sveta ne treba očekivati da će Evropska unija predstavljati jedinstven front, piše "Politiko".

Umesto da rade koordinisano, dva najviša zvaničnika Evropske unije - predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel - će se međusobno izbegavati, a osoblje koje organizuje putovanje, prema striktnim uputstvima, dobro će paziti da se njihovi termini ne poklope.

Ukratko, otkako su pre tri godine započeli svoje mandate, odnosi Fon der Lajenove i Mišela doživeli su "izuzetan slom", navodi "Politiko", a osoblje ova dva tela praktično ne kominucira. Ovaj odnos je otišao tako daleko da dva visoka zvaničnika EU jedno drugom blokiraju sastanke čak i sa stranim zvaničnicima. 

Njihovo "disfunkcionalno partnerstvo" ne utiče samo na zakonodavnu i političku agendu EU, koja zavisi od delikatnog međuinstitucionalnog balansiranja, već takođe narušava ugled Unije.

Fon der Lajenova se neće sastati sa predsednikom Kine

Jedan od centralnih događaja na samitu G20 biće sastanak Mišela i kineskog lidera Si Đinpinga, koji bi trebalo da se održi na marginama samita. S obzirom na podele unutar EU oko pitanja budućih odnosa sa Pekingom, to će biti značajan sastanak, ali Fon der Lajenova na njega nije pozvana. Razlog je to što je ona odbila da pozove Mišela na sastanak sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, na samitu G7 u Nemačkoj u junu.

Rivalstvo između Komisije i Saveta dugo je predstavljalo problem zbog inherentnih strukturalnih tenzija unutar sistema EU.

Evropska komisija je izvršna ruka EU, što njenoj predsednici daje najznačajniji položaj u skoro svakoj evropskoj inicijativi. Evropski savet je mesto gde se sastaju šefovi država i vlada kako bi predloge pretvorili u zakone. Njegov predsednik igra ulogu koordinatora, moderirajući debatu između donosilaca odluka, i ta pozicija je verovatno najbliža mestu gde leži prava moć EU.

Ove važne funkcije se preklapaju u mnogim oblastima. Lični sukob Fon der Lajenove i Mišela stvara dodatnu konfuziju u jednom "starom pitanju: koga zovete kad želite da pozovete Evropu?" Postoji, doduše, i treća evropska institucija: Evropski parlament, sa sopstvenim predsednikom, koji obezbeđuje treći centar moći, ali parlament se obično smatra za njihovog "mlađeg brata."

Međuinstitucionalna neusklađenost evropskih tela

Lični sukob sadašnjih zvaničnika podigao je međuinstitucionalnu neusklađenost evropskih tela na novi i viši nivo, tvrde brojni zvaničnici EU, uključujući i one koji su radili pod prethodnim administracijama, kada je Žan-Klod Junker bio na čelu Komisije, a Donald Tusk predsednik Saveta.

Tokom diskusija o globalnoj prehrambenoj krizi, predstavnici Ujedinjenih nacija doživeli su nemalo iznenađenje kada je jedan viši službenik EU, koji je ranije učestvovao u razgovorima, iznenada sa njih isključen.

"Komunikacija je potpuno zakazala", rekao je jedan zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

Fon der Lajenova na kauču

Od početka, kada su 2019. godine Fon der Lajenova i Mišel stali na čelo dve najmoćnije institucije EU, činili su veoma čudan par. Fon der Lajenova je bila ministar odbrane u vladi Angele Merkel, koja se većinom svoje karijere bavila unutrašnjom politikom; Mišel, bivši belgijski premijer iz ugledne porodice, imao je mnogo više iskustva u EU, sedeći za stolom Evropskog saveta kao lider svoje zemlje.

Njih dvoje ipak dele neke biografske sličnosti. Oboje potiču iz porodica koje se bave politikom. Otac Fon der Lajenove bio je generalni direktor odeljenja EU za konkurenciju 1970-ih, a kasnije je imao uspešnu karijeru u nemačkoj politici na državnom nivou. Mišelov otac bio je poznati belgijski ministar spoljnih poslova, komesar EU i član Evropskog parlamenta.

Ali u pogledu ličnosti, njih dvoje su veoma različiti. Fon der Lajenova je doktor medicine i majka sedmoro dece, koja iznad svega ceni kontrolu nad okolinom. Mišel je, piše "Politiko", tihi lider koji deli sklonost prema poeziji. Kada se prošle godine oženio svojom dugogodišnjom partnerkom, pozvao je neke zvaničnike EU na večeru tokom koje su prisustvovali izložbi radova britanskog umetnika Dejvida Hoknija u briselskom centru za umetnost "Bozar."

Prema rečima anonimnih zvaničnika, odnos Mišela i Ursule fon der Lajen je započeo mirno. "Bilo je nekih manjih nesporazuma, ali ništa neočekivano", rekao je jedan zvaničnik EU. Tokom prvih meseci, sekretarijat Saveta je čak zakazivao redovni sastanak Mišela i Fon der Lajenove, koji se održavao jednom nedeljeno.

Ovi sastanci su ubrzo prestali, ali stvari se ipak nisu potpuno raspale, barem ne do aprila 2021, kada je usledilo njihovo putovanje u Tursku i sastanak sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Kamere su zabeležile reakciju Fon der Lajenove kada je Mišel dohvatio jedinu stolicu pored Erdogana, ostavljajući zapanjenu Ursulu da sedi na kauču preko puta turskog ministra spoljnih poslova. Predsednica Komisije, prva žena koja je zauzela tu funkciju, kasnije je rekla Evropskom parlamentu da je "povređena ovim incidentom", okrivljujući Mišela za seksizam.

Ovaj incident. nazvan "Sofagejt", ubrzo je postao viralan širom sveta, a međusobna  optuživanja su pokrenula silaznu spiralu u odnosima, koji su se od tada samo pogoršavali.

Tenzije su postale javne

Ovaj lični odnos počeo je da utiče na rad tela EU, tvrde zvaničnici obeju institucija.

Iako se dva lidera povremeno pojavljuju jedno pored drugog na konferencijama za štampu, dijalog o svakodnevnim pitanjima gotovo da ne postoji.

Pre nego što je Mišel stupio na funkciju, lideri Saveta i Komisije su se redovno sastajali uoči evro-samita sa predsednicima Evropske centralne banke i Evrogrupe, neformalnog tela ministara finansija evrozone. Međutim, od 2019. godine, ovo okupljanje se nije dogodilo, bez obzira na to što se EU suočava sa sve većim ekonomskim teškoćama.

"Osoblje Saveta je prinuđeno da juri za informacijama poput novinara", rekao je jedan zvaničnik u sedištu ove institucije, žaleći se da Komisija ne obaveštava Mišela o svojim predlozima, iako te inicijative zahtevaju podršku nacionalnih vlada. 

Mišelov kabinet obično saznaje za predloge Komisije kada i predstavnici zemalja članica EU. "To je stalna borba da se obe strane nateraju da razmenjuju informacije", rekao je jedan zvaničnik Saveta.

Tenzije su sada postale javne, posebno u vezi sa pitanjem energetske krize. Ove nedelje, u pismu u koje je "Politiko" imao uvid, Mišel kritikuje Fon der Lajenovu jer nije predložila meru ograničenja cena prirodnog gasa.

Nepoverenje se prelilo i na pitanja bezbednosti. Tokom pandemije kovida 19, kada su šef kabineta Fon der Lajenove Bjoern Zajbert i jedan komesar EU razgovarali sa kolegom iz američke administracije, evropska delegacija je odlučila da otputuje na periferiju Brisela kako bi koristila bezbednu liniju u NATO štabu, radije nego da koristi objekat Saveta preko puta.

"Potrebni su nam odrasli ljudi"

Od početka sukoba u Ukrajini, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je gajila bliske odnose sa timom Fon der Lajenove, posebno blisko sarađujući u oblasti antiruskih sankcija.

Kada je u pitanju raspad odnosa, zvaničnici se uglavnom slažu da su oba lidera kriva: Mišel zbog incidenata poput "Sofagejta", a Fon der Lajenova zbog njene sklonosti da kontroliše saradnike.

"Oboje su odgovorni", rekao je zvaničnik EU. "I u prošlosti su postojale tenzije, ali se najzad sve svelo na lični nivo. Pre ili posle, njihovi prethodnici su shvatili da je stabilan odnos u njihovom interesu." 

Drugi zvaničnik EU rekao je da odnos između ovih tela nikada nije bio tako loš.

"EU je u krizi, što zahteva okupljanje", dodao je zvaničnik. "Ali ove institucije su sada u sukobu. Ponekad ne postoji ni jasna podela rada. Potrebni su nam odrasli ljudi u ovim institucijama."