Svet
Procena Brisela: Ulazak Ukrajine i Zapadnog Balkana u EU košta 250 milijardi evra
U dokumentu sekretarijata Saveta EU u kojem se procenjuju političke i finansijske posledice proširenja Unije, navodi se da će sve zemlje članice morati da plaćaju više i dobijaju manje iz budžeta EU, piše "Fajnenšel tajms"
Ulazak Ukrajine u Evropsku uniju bi omogućio Kijevu pristup sredstvima u iznosu od oko 186 milijardi evra tokom sedam godina, prema internim procenama zajedničkog budžeta unije, što bi mnoge postojeće države članice pretvorilo po prvi put u neto platiše.
Projekcije, prve koje su razrađene u Briselu o potencijalnom pristupanju devet novih država članica, naglašavaju duboke političke i finansijske posledice širenja unije, piše "Fajnenšel tajms" i podseća da je raščišćavanje puta za članstvo Ukrajine bio glavni prioritet za lidere EU od početka rusko-ukrajinskog sukoba krajem februara prošle godine.
Zvaničnici EU su ovog leta procenili potencijalne finansijske posledice u studiji u koju je FT imao uvid, a koja je koristila postojeća pravila za budžet Unije za period 2021-2027. Oni su primenjeni na proširenu uniju koja uključuje Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i šest država Zapadnog Balkana.
Finansijski rezultat dodavanja svih devet članica postojećem budžetu, poznatom kao višegodišnji finansijski okvir, bio bi 256,8 milijardi evra, procenjuje list. Povratni efekti za postojeće države članice uključivali bi smanjenje poljoprivrednih subvencija za oko petinu.
Takva računica čini pristupanje Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana još manje verovatnim.
Britanski list navodi da iako bi potpuno proširenje moglo da potraje deceniju ili više i nametnulo bi velike reforme postojećih budžetskih aranžmana, procenjeni obim potrebnih promena bi presudno preokrenuo finansijsku ravnotežu unutar bloka.
"Sve zemlje članice će morati da plaćaju više i dobijaju manje iz budžeta EU, a mnoge zemlje članice koje su trenutno neto primaoci postaće neto davaoci doprinosa", zaključuje se u dokumentu sekretarijata Saveta EU.
Sa devet novih država članica, sadašnji budžet bi se povećao za 21 odsto na 1,47 milijardi evra, procenjuje se u dokumentu. To je jednako oko 1,4 odsto bruto nacionalnog dohotka 36 zemalja.
Ulazak devet država nametnuo bi niz dalekosežnih prilagođavanja, a jedno od moglo bi biti značajno povećanje neto budžetskih doprinosa bogatijih država kao što su Nemačka, Francuska i Holandija. "Prelazni periodi i zaštitne mere" bi bili neophodni, sugeriše se u briselskom dokumentu.
Primenjujući trenutna pravila na proširenu Uniju, Ukrajina bi imala pravo na 96,5 milijardi evra iz zajedničke poljoprivredne politike EU tokom sedam godina. Taj finansijski pomak doveo bi do smanjenja poljoprivrednih subvencija postojećim državama članicama za oko 20 odsto, navodi se u studiji.
Ukrajina bi se takođe kvalifikovala za 61 milijardu evra plaćanja iz kohezionih fondova EU, koji imaju za cilj poboljšanje infrastrukture u siromašnijim državama članicama. Sa još devet država članica, Češka, Estonija, Litvanija, Slovenija, Kipar i Malta više ne bi bile kvalifikovane za koheziona sredstva, procenjuje se u studiji.
Proračuni generalnog sekretarijata saveta, tela koje predstavlja vlade 27 država članica bloka, dolaze u trenutku kada EU vaga da li da pristane da otvori formalne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom do kraja ove godine, kao što je Kijev zatražio.
Portparol Saveta EU je rekao: "Ne komentarišemo curenja informacija".
Lideri EU sastaće se u petak u Španiji gde će razmatrati proširenje i načine na koje bi to promenilo Uniju.
Studija koristi jednostavnu ekstrapolaciju postojećih budžetskih pravila EU, koja bi gotovo sigurno bila prilagođena u slučaju proširenja. Nije razvijena u saradnji sa Evropskom komisijom, izvršnom vlasti bloka, niti ga je ona odobrila. Takođe, u njoj se ne uzima u obzir moguće članstvo Turske.
U dokumentu su navedene prednosti za EU od proširenja, uključujući jačanje geopolitičkog uticaja EU, povećanje unutrašnjeg tržišta bloka za 66 miliona ljudi na ukupno 517 miliona, i rešavanje nedostatka radne snage.
Ali jasno pokazuje da bi uticaj Ukrajine na poljoprivredne subvencije EU bio najznačajniji.
Ukrajina bi bila najveći primalac u bloku, sa 41,1 milion hektara korišćenih poljoprivrednih površina i pomerila bi Francusku na drugo mesto. To bi značilo da bi isplate za postojeće primaoce pale za 20,3 odsto po hektaru kvalifikovanog poljoprivrednog zemljišta.
Osim Ukrajine, dodavanje ostalih osam zemalja koštalo bi ukupno 29,9 milijardi evra poljoprivrednih subvencija.
