Sa približavanjem zimskih meseci borbe na ukrajinskom frontu mogle bi biti usporene, što bi bila prilika za pregovore Moskve i Kijeva, smatraju američki i zapadni zvaničnici.
Sagovornici američkog En-Bi-Si njuza, koji nisu želeli da budu imenovani jer nemaju odobrenje da javno govore o diplomatiji, uvereni su da nijedna strana neće uspeti da za sada postigne svoje vojne ciljeve u celoj Ukrajini, dovodeći u pitanje sposobnost ukrajinske vojske da izbaci ruske trupe sa svih položaja koje trenutno zauzimaju.
Verovatno će i ruska i ukrajinska strana usporiti ritam vojnih operacija tokom zime i iskoristiti to vreme da pripreme svoje snage za ofanzivu na proleće, kažu izvori En-Bi-Si-ja.
Herson je poslednja velika linija fronta koja bi se mogla pomeriti pre zime i posle toga ne bi trebalo očekivati veća napredovanja ni jedne ni druge vojske, smatraju američki zvaničnici. Dodaju i da će u naredne dve ili tri nedelje biti jasnije da li će se vojne operacije stabilizovati tokom zime, kada se bude odigrala bitka kod ovog grada.
"Očito je da je Rusija zauzela defanzivniji položaj na gotovo svim linijama fronta i vidimo da se vojne snage postepeno pojačavaju dolaskom mobilisanih rezervista", kaže neimenovani američki zvaničnik po čijoj oceni se radi o "slabo obučenim snagama".
On veruje da će se rusko povlačenje iz Hersona na desnu stranu Dnjepra nastaviti i da bi moglo biti usporeno napadima ukrajinske vojske.
Na diplomatskom "frontu" kontakti i razgovori, zvanični i nezvanični, pojačani su poslednjih nedelja, u javnom diskursu o ukrajinskom konfliktu intenzivnije se pominje jedna reč: pregovori.
Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven otišao je prošle nedelje u iznenadnu posetu Kijevu gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, podseća En-Bi-Si.
Upućeni u kijevske razgovore navode da je cilj bio da se prenese poruka čvrste američke podrške Ukrajini, ali i da se pošalje signal da bi Kijev trebalo da pokaže veću spremnost na pregovore. Dva sagovornika upućena u detalje susreta navela su da je Saliven izneo ideju kako bi sukob mogao da se završi i da li bi to moglo da uključi i diplomatske pregovore. Američki zvaničnik je "opipavao puls" Kijeva, opisali su neimenovani sagovornici.
Zelenski je nedugo posle sastanka ispostavio listu uslova za pregovore s Moskvom: obnova teritorijalne celovitosti Ukrajine, poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, isplata ratne odštete, kažnjavanje ratnih zločina i garancije da se ovako nešto neće ponoviti.
Svoje uslove za pregovore imaju i zapadni zvaničnici, koji tapšući po leđima Ukrajinu, napominju da ne žele da je guraju u pregovore sa Moskvom koji bi značili da Kijev preda "okupirane teritorije" Rusiji jer to izgleda percipiraju kao lični poraz.
Upitan početkom nedelje da li je ruska vlada spremna na pregovore s Kijevom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva stalno ponavlja da je otvorena za dijalog, ali i da on nije moguć u situaciji kada je Ukrajina donela zakon kojim se zabranjuju pregovori s Rusijom i njenim predsednikom.
Saliven je otvorio kanale komunikacije s Moskvom i bio je u kontaktu sa Nikolajem Patruševim oko optužbi ruske strane da Ukrajina planira da baci "prljavu bombu" i optuži za njenu upotrebu Moskvu. Uz ove, razgovori između ministara odbrane SAD i Rusije, Lojda Ostina i Sergeja Šojgua, doprineli su da se spusti "nuklearna retorika", tvrde američki izvori.
Organizovanje pregovora biće izazovno, smatraju američki zvaničnici. Kao mogući medijator, barem u očima Zapada i njenog saveznika Ukrajine, viđen je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan jedan od retkih svetskih lidera koji ima kontakt i sa Moskvom i sa Kijevom. Manje je izvesno da će biti prihvaćena slična ponuda Izraela i Saudijske Arabije, konstatuje američki medij.
Pojačana diplomatska aktivost u vezi sa pregovorima i njena brojna nezvanična tumačenja, dolaze u trenutku kada Ukrajina očekuje dodatnu vojnu pomoć. Bela kuća i Kongres razmatraće mogućnost izdvajanja 40 milijardi do 60 milijardi dolara pomoći, ali su planovi u senci sve češće upitanosti da li bi SAD trebalo da šalje dodatne milijarde Kijevu.
Najglasnije o tome govore republikanci, koji su na putu da osvoje većinu u Kongresu, posle održanih međuizbora. Ukazao je na to i predsednik Džozef Bajden rekavši da postoji granica u slanju pomoći Ukrajini.