"S pištoljem uperenim u leđa" saveznici Kijeva traže od Ukrajinaca napredak, žale se vojnici minobacačke jedinice "Štrumgever", potvrđujući tako sve one tvrdnje da Zapad s njima postupa kao prema klasičnom "topovskom mesu".
"Uperili su nam pištolj u potiljak i traže nam da napredujemo. Ono što je prvo trebalo da dobijemo od zapadnih saveznika, dobijamo poslednje. Stavljanje 'bredlija' na minska polja? Jesu nam oni pomogli, ali zapadni političari očekuju da zauzmemo teritoriju u uslovima u kojima oni ni u snu ne bi poslali svoje trupe", pričaju borci reporteru londonskog "Tajmsa", koji s njima kamionetom putuje kroz Orehov.
Treba im, dodaju, više raketa dugog dometa, čistača mina, aviona... Jer ovako od proboja nema ništa. Reče jedan od Ukrajinaca: "U dubokim smo g****ma".
Ili se istorija opet ponavlja, pa ni sada, kao i nekada, nacizam jednostavno nema šanse kada je suočen s ruskom vojskom?
Ko vam je kum?
Ukrajinski vojnici ne pominju, a "Tajmsov" reporter zaboravlja da ih pita - ko je njihovom bataljonu nadenuo ime?
U vremenima, kada nacizam, za koji smo mislili da je zauvek sahranjen, ustaje iz groba, ulazi u vojne odrede, pa čak i parlamente, zaista je interesantno da se jedna jedinica, koja se, kako kažu, bori protiv "agresora" nazove baš po najpoznatijoj nacističkoj pušci.
"Šturmgever" po kome se zove ovaj bataljon, naime, ime nosi u čast izuma Huga Šmajsera – puške STG-44 – oružja koje je bilo jedan od ključnih delova opreme fašističke Nemačke za zavođenje terora širom Evrope.
Najpoznatiju jurišnu pušku Hitlerove vojske, oduševljen njenim sposobnostima, krstio je sam zloglasni firer.
Slučajno, ili ipak ne?
Previše je "slučajnosti" koje Ukrajinu povezuju sa nekadašnjim nacističkim režimom, i sve više se ispostavlja kao istinita priča Vladimira Putina o neophodnoj denacifikaciji te zemlje.
Da li je slučajno što tamošnji predsednik Vladimir Zelenski, koji sebe naziva Jevrejem, u parlamentu Kanade aplaudirao bivšem nacisti Jaroslavu Hunki, dok je kraj njega, podjednako egzaltirana od oduševljenja, stajala nemačka ambasadorka?
Koje su šanse da se jedna od najčuvenijih ukrajinskih jedinica, "Azov", potpuno nenamerno diči nacističkom simbolikom poput "crnog sunca"?
Verujete li u to da, se, eto, samo "pogodilo", da je Nemačka opremila Ukrajinu šaljući joj prvo 14 od ukupno predviđenih 88 "leopard" tenkova?
Možete li da zamislite da Nemci zaista nisu znali da su brojevi 14/88 nacistički pozdrav? Cifra 14, naime, označava tzv. četrnaest reči neonacista i belih rasista "We must secure the existence of our people and a future for white children", što u doslovnom prevodu znači "Moramo da obezbedimo postojanje našeg naroda i budućnost za belu decu", dok je 88 simbol "Hajl Hitler", jer je slovo "H" osmo slovo abecede.
Sigurno nisu znali ni da je Stepan Bandera nacistički kolaboracionista, pa ga zato slave u Ukrajini, na sve strane?
Znajući kako Ukrajinci poslednjih godina pokušavaju da pobrišu sve veze sa Rusijom (ukrajinski pisac Vladimir Rafenko rekao je, na primer, "Gardijanu" da je od početka SVO pod stare dane naučio ukrajinski, i trudi se da zaboravi ruski jezik) - ne bismo ni očekivali da će im se vojne jedinice zvati po "kalašnjikovu".
Teško je zamisliti i da bi se sad krstili po čuvenoj "moskovki" (Mosin Naganat), ali, recimo, "bertije" bi bio prigodan naziv s obzirom na to da su im se dedovi i Francuzi, koji tu pušku proizvode u Drugom svetskom ratu, borili na istoj strani.
Razmišljaju li ovi ljudi, dok pod imenom "Štrumgever" ginu za interese Zapada – da je to ime označavalo oružje kojim je nekada trebalo da budu istrebljeni?