Svet
Evropski parlament poziva EU da uvede sankcije Azerbejdžanu zbog situacije u Nagorno-Karabahu
Evroposlanici pripremaju rezoluciju kojom se unija poziva na uvođenje kaznenih mera protiv Bakua zbog humanitarne situacije u Karabahu
Članovi Evropskog parlamenta (EP) planiraju da usvoje rezoluciju kojom se od Evropske unije traži da uvede sankcije Azerbejdžanu zbog situacije u Nagorno-Karabahu, kao i da suspenduje razvoj saradnje sa tom zemljom i smanji zavisnost od njenog gasa, prenose "RIA Novosti".
Rezolucije EP u oblasti spoljne politike nisu pravno obavezujuće, ali ostale evropske institucije moraju da saslušaju stavove članova tog tela.
"Evropski parlament poziva EU i države članice da uvedu ciljane sankcije protiv pojedinaca u azerbejdžanskoj vladi koji su odgovorni za kršenje sporazuma o obustavi vatre i kršenja ljudskih prava u Nagorno-Karabahu", navodi se u predlogu rezolucije.
Evroposlanici pozivaju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozepa Borenja da "suspenduje pregovore o razvoju partnerstva sa Azerbejdžanom dok ta država ne pokaže iskrenu nameru da poštuje prava i bezbednost jermenskog stanovništva u Nagorno-Karabahu".
Ukoliko do toga ne dođe, evroposlanici "pozivaju EU i države članice da razmotre suspenziju aplikacije (Azerbejdžana) za sporazum o izdavanju viza, kao i da smanje saradnju sa tom zemljom u drugim oblastima".
EP takođe planira da pozove EU da "smanji zavisnost od azerbejdžanskog gasa", kao i da u slučaju povećanja tenzija između Bakua i Jerevana "potpuno obustavi uvoz nafte i gasa iz Azerbejdžana".
Evropski parlament takođe iskazuje razočarenje organizacijom prve misije UN koja je stigla u Karabah, a poziva i na "uspostavljanje međunarodnog prisustva u Nagorno-Karabahu pod nadležnošću Ujedinjenih nacija".
Evroposlanici su kritikovali i šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja zbog, kako tvrde, toga što je "ignorisao upozorenja EP na tešku situaciju u Nagorno-Karabahu", kao i to što njegove akcije nisu imale nikakve pozitive rezultate.
Azerbejdžanske snage su 19. septembra 2023. godine započele vojnu intervenciju u regionu Nagorno-Karabaha, koju su u Jermeniji okarakterisali kao "agresiju".
Samoproglašena jermenska Republika Arcak dan kasnije je prihvatila sporazum o obustavi vatre i obavezala se da će razoružati svoje oružane snage, nakon čega su počeli pregovori o reintegraciji tog regiona u Azerbejdžan.
U međuvremenu, većina Jermena je, zbog straha po sopstvenu bezbednost, napustila Nagorno-Karabah i izbegla u Jermeniju.
