Rat u Ukrajini i inflacija iscrpeli su rezerve dugoročnog budžeta Evropske unije, objavljeno je na nalogu Evropskog parlamenta na društvenoj mreži Iks.
"Evropskoj uniji potrebno je više sredstava kako bi mogla da odgovori na krize", navodi se u objavi.
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) smatraju da dugoročni budžet Evropske unije (2021-2027) mora da uključi posledice rusko-ukrajinskog sukoba u Ukrajini, podršku Kijevu, jačanje strateške autonomije EU i veću fleksibilnost za odgovor na krize i u tom smislu traže veća izdvajanja od onih koje je predložila Evropska komisija.
Oni predlažu dodatnih 10 milijardi evra, od čega najviše sredstava, pet milijardi evra za dva instrumenta koja obezbeđuju EU veću prilagodljivost u odgovoru na neočekivane događaje.
Dugoročni budžet Evropske unije, međutim, već je dovoljno opterećen "događajima bez presedana", a kako se navodi u saopštenju koje je objavljeno na sajtu EP oni se nisu mogli predvideti 2020. godine kada je budžet usvajan, zbog čega je neophodna njegova revizija. Dugoročnim budžetom, kako se objašnjava, određuje se godišnja potrošnja EU, kao i koliko novca može biti uloženo u različite prioritete poput podrške poljoprivrednicima, regionima, poslovanju, studentima ili istraživačima.
Sukob u Ukrajini dramatično je izmenio geopolitičku situaciju na kontinentu, a EU se obavezala da će podržavati Kijev, poslala je finansijsku i humanitarnu pomoć i dogovorila povećanje proizvodnje municije i raketa za Ukrajinu. Uz to, milioni ukrajinskih izbeglica potražili su utočište u zemljama EU, navodi se u izveštaju.
Rast kamatnih stopa, koji su inicirale centralne banke kako bi obuzdale inflaciju, doveo je do rasta troškova zaduživanja povezanih sa planom post-kovid oporavka, što takođe opterećuje budžet EU. Tu su i drugi izazovi poput stalnog rasta migratornih tokova i potrebe da se osigura autonomija EU u kritičnim industrijama.
Predlog revizije budžeta koji je osmislila Evropska komisija i predstavila ga u junu ove godine predviđa formiranje novog finansijskog instrumenta za Ukrajinu vrednog 50 milijardi dolara koji bi služio za zadovoljavanje hitnih potreba ove zemlje, ali i dugoročne modernizacije. Zatraženo je i jačanje budžeta sa 15 milijardi evra za rešavanje migrantskog pitanja, odgovora na spoljne izazove i razvijanje partnerstava sa zemljama koje nisu članice EU. Dodatnih 10 milijardi evra, prema ovom predlogu, bilo bi uloženo u programe razvoja kritičnih tehnologija u oblastima poput zdravstva, sirovina i svemira.