Predloženi evropski Zakon o slobodi medija kojim se predlažu stroža izuzeća i jače mere zaštite novinara, još uvek nije usvojen a već izaziva nesklad između Parlamenta i članica EU, ali i mađarskog premijera Viktora Orbana i potpredsednice Evropske komisije Vere Jurove.
Ona je prvo u sredu izjavila da ima visoka očekivanja od novog evropskog Zakona o slobodi medija koji će biti "glavni signal upozorenja" za zemlje članice, uključujući "arogantnu" Francusku i Mađarsku, "gde ne postoje javni mediji, već državni mediji".
"Cela tendencija u Mađarskoj, koja vodi monopolizaciji informacija, je nešto što ne želimo da vidimo da se dešava negde drugo. Vremenom bismo mogli da pokušamo da, korak po korak, demontiramo takve sisteme", izjavila je Jurova u intervjuu za "Politiko", nakon što je Evropski parlament usvojio poziciju o tom zakonu.
Odmah je usledila reakcija mađarskog premijera Viktora Orbana koji je taj zakon uporedio sa Informbiroom i nacističkom komorom za medije.
"Još jedan predlog iz Brisela koji se protivi slobodi: uspostavljanje potpune kontrole nad medijima. Mi u Srednjoj Evropi smo videli takve stvari u prošlosti. To se zvalo Kominform i Rajhspreskamer (Komora za štampu Trećeg rajha). Nikada više!", napisao je Orban na društvenoj mreži Iks (Tviter).
Novi evropski zakon o medijima, kako navode zapadni mediji, ima za cilj da "ojača medijski pluralizam u EU" i "nezavisnost medija od političkog pritiska".
Novi set pravila podrazumeva, kako navodi "Politiko", više obaveza u pogledu transparentnosti i nezavisnosti, ali i povećane kontrole kojoj će biti podvrgnuti štetni medijski konglomerati i zakoni koji utiču na medijski pejzaž EU.
U slučaju kršenja zakona očekuju se visoke kazne, nagovestila je evropska zvaničnica.
Poslanici Evropskog parlamenta 3. oktobra su usvojili poziciju o Zakonu o slobodi medija.
"Poslanici EP žele da se zabrane svi oblici mešanja u uređivačke odluke medija i da se spreče spoljni pritisci na novinare, kao što su primoravanje da otkriju svoje izvore, pristup šifrovanom sadržaju na njihovim uređajima ili korišćenje špijunskog softvera protiv njih", navodi se u saopštenju EP.
Poslanici smatraju da se špijunski softver može koristiti samo u opravdanim slučajevima, kao poslednja mera, ako to naloži nezavisna sudska vlast u cilju istrage ozbiljnog zločina, kao što su terorizam ili trgovina ljudima.
Evropski parlament će 18. oktobra početi političke razgovore o finalnoj verziji zakona sa Savetom EU.
Najosetljivije pitanje je koliko bi vlade trebalo da imaju slobode u praćenju novinara i njihovih izvora i ta tema će verovatno podstaći žustre debate, pošto su Parlament i članice EU na suprotnim stranama.
Države, naime, traže izuzeća ili mogućnosti da presreću komunikaciju i traže otkrivanje izvora, ali Parlament se protivi.
Obe strane moraće da naprave kompromis, rekla je Jurova i istakla da treba da postoji "apsolutna izvesnost u kojim situacijama će to biti dozvoljeno" i da se ona zalaže za to da oni čija se komunikacija presreće budu naknadno obavešteni o tome.