Prijem do 2030. više nije u igri? Portugalija protiv fiksnih rokova za proširenje EU

Proširenje EU ne bi trebalo da ima fiksne rokove, ali njene institucije moraju da budu reformisane kako bi se prilagodile novim članicama, posebno kada je reč o donošenju odluka, ali je takođe neophodno da kandidati rade svoj domaći zadatak, saopštila je portugalska vlada.

"Nije mudro postavljati fiksne ili vrlo određene rasporede. Proces proširenja zasniva se na zaslugama kandidata i na proceni njihovog kapaciteta i ispunjenosti kriterijuma iz Kopenhagena", rekao je državni sekretar za evropske poslove Tijago Antunes.

Govoreći na saslušanju parlamentarnog odbora za pitanja EU uoči neformalnog sastanka Evropskog saveta u petak u Granadi, u Španiji, Antunes je rekao da će proširenje EU biti "centralni deo" sastanka, prenosi "Euraktiv".

"To je apsolutni prioritet, koji je iz suštinski geopolitičkih razloga dobio novi značaj, kako za zemlje zapadnog Balkana koje su najduže čekale, tako i za istočni trio Ukrajine, Moldavije i Gruzije", rekao je on.

Krajem avgusta, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da želi da Evropa bude spremna za proširenje do 2030. godine.

Berlin i Pariz dele ambiciju za rok do 2030. pod uslovom da se u EU sprovedu neophodne institucionalne reforme, kao što je smanjenje zahteva za jednoglasnost u donošenju odluka.

Međutim, političari u Berlinu insistiraju na tome da se određene države članice, navodeći Poljsku kao primer, protive ovim reformama uprkos tome što su istovremeno žestoki zagovornici trenutnog članstva Ukrajine u EU.

"Postoji konsenzus da je proširenje ulaganje u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi", rekao je Antunes. "Želimo da se to dogodi, nadamo se što je pre moguće", dodao je on.

Portugalija smatra da je potrebno ubrzati rad koji će omogućiti ovo proširenje, kako za zemlje kandidate, tako i za samu Evropsku uniju kako bi obe strane bile spremne kada taj trenutak dođe. "Zemlje kandidati moraju da ubrzaju proces reformi, posebno u pogledu vladavine prava, što je suštinski i osnovni aspekt", objasnio je Antunes.

"Takođe, naša obaveza je da pružimo tehničku pomoć i pomognemo zemljama kandidatima u ovom izuzetno zahtevnom procesu pripreme i integracije u pravne tekovine Zajednice", dodao je državni sekretar.

Teže sa 35, 36 država članica

U međuvremenu, Antunes je istakao da je potrebna reforma EU kako bi se prilagodile novim državama članicama.

S obzirom da je donošenje odluka "već prilično teško sa 27, poteškoće će biti još veće sa potencijalno 35 ili 36 članica", objasnio je on.

"Potrebno je razmisliti šta treba da se promeni kako bismo mogli efikasno da funkcionišemo sa više država članica i više različitih država članica", rekao je on.

Proširenje će uticati na tri različita nivoa: "na institucionalnom nivou, procesa donošenja odluka; na glavne evropske politike kao što su Zajednička poljoprivredna politika ili Koheziona politika; i na nivou budžeta, sa značajnim budžetskim implikacijama", dodao je on.

Proširenje "neće biti bez troškova" i to će "morati da se predvidi u raspravi o sledećem višegodišnjem finansijskom okviru", rekao je Antunes.