Ekskluziva "Njuzvika": FBI targetira Trampove pristalice uoči izbora 2024.

Američka vlada veruje da je pretnja od nasilja i velikih građanskih nemira tokom predsedničkih izbora u SAD 2024. toliko velika da je tiho stvorila novu kategoriju ekstremista koje želi da prati i da im se suprotstavi - armiju sledbenika Donalda Trampa.

Izazov za Federalni istražni biro, primarnu saveznu agenciju zaduženu za sprovođenje zakona, jeste da prati i spreči ono što naziva "domaćim terorizmom" bez direktnog pozivanja na političke stranke ili pripadnosti - iako je velika većina njegovih trenutnih "anti-vladinih" istraga povezana sa Trampovim pristalicama, piše "Njuzvik" pozivajući se na poverljive podatke u koje je imao uvid.

"FBI je u gotovo nemogućoj poziciji", rekao je jedan zvaničnik FBI i dodao da Biro namerava da zaustavi domaći terorizam i svako ponavljanje napada na Kapitol 6. januara 2021. Ali FBI takođe mora da sačuva ustavno pravo svih Amerikanaca da vode kampanju, slobodno govore i protestuju, dodaje.

Fokusirajući se na bivšeg predsednika Trampa i njegove MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom) pristalice, Biro rizikuje da provocira upravo antivladine aktiviste kojima antiterorističke agencije žele da se suprotstave, rekao je zvaničnik.

"Naročito u vreme kada se Bela kuća suočava sa republikanskom opozicijom u Kongresu koja tvrdi da je Bajdenova administracija 'naoružala' Biro protiv desnog krila", kaže zvaničnik.

"Njuzvik" je razgovarao sa više od deset sadašnjih ili bivših vladinih zvaničnika koji su specijalizovani za terorizam i iako se stručnjaci slažu da je trenutna politička scena opterećena i jedinstveno opasna (sa pretnjom ne samo nasiljem već, u najekstremnijim scenarijima, verovatno građanskim ratom), mnogi se takođe pitaju da li je "terorizam" najefikasniji način da se opiše problem ili da metode borbe protiv terorizma razvijene u protekloj deceniji kao odgovor na Al-Kaidu i druge islamističke grupe predstavljaju najbolji način za iznalaženje domaćih rešenja.

"Trenutno političko okruženje nije nešto za šta je FBI nužno odgovoran, niti bi trebalo da bude", kaže Brajan Majkl Dženkins, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za terorizam i viši savetnik predsednika korporacije RAND.

FBI je saopštio da je "pretnja koju predstavljaju domaći nasilni ekstremisti uporna, evoluirajuća i smrtonosna".

Cilj FBI je da otkrije i zaustavi terorističke napade, a naš fokus je na potencijalnim krivičnim delima, nasilju i pretnjama nasiljem, navode iz FBI i dodaju da je "antivladin nasilni ekstremizam jedna od kategorija domaćeg terorizma, kao i jedan od najvećih prioriteta FBI".

Bajdenova administracija predstavila je Trampa i njegove pristalice kao egzistencijalnu pretnju američkoj demokratiji i govorila o riziku od domaćeg terorizma i nasilja u vezi sa izbornom kampanjom 2024.

"Donald Tramp i republikanci MAGA predstavljaju pretnju samoj duši ove zemlje", naveo je predsednik Džozef Bajden prošlog septembra, prvi put eksplicitno izdvojivši bivšeg predsednika. "Republikanci MAGA imaju za cilj da dovedu u pitanje ne samo legitimitet prošlih izbora, već i onih koji se održavaju sada i u budućnosti", rekao je Bajden.

Iako podaci FBI pokazuju pad u broju istraga od završetka niza slučajeva vezanih za 6. januar, direktor FBI Kristofer Rej i dalje kaže da upad u zgradu Kapitola "nije izolovan događaj" i da pretnja "neće nestati nikada".

U zajedničkom izveštaju Kongresu ovog juna, Biro i Odeljenje za unutrašnju bezbednost kažu da su "pretnje od domaćih nasilnih ekstremista porasle u poslednje dve godine, i da će svako dalje povećanje pretnji verovatno odgovarati potencijalnim žarištima, kao što su izbori i kampanje visokog profila ili sporni aktuelni događaji".

Podsticaj za teroriste

U izveštaju se zaključuje da će društveno-politički razvoj događaja kao što su narativi o prevari na izborima, upad u Kapitol, pandemija kovida i teorije zavere koje promovišu nasilje gotovo sigurno podstaći neke domaće teroriste da pokušaju da se uključe u nasilje.

Sve pretnje navedene u tom paragrafu jasno su povezane sa američkom desnicom, a naročito sa Trampovim MAGA pristalicama, navodi "Njuzvik".

Odmah posle 6. januara, FBI je sastavio izveštaj o domaćem terorizmu u kojem je promenio definiciju AGAAVE (antidržavni, nasilni ekstremizam protiv vlasti) od "ideoloških agendi" do "političkih i/ili društvenih agendi" tako da takve grupe, prvi put, mogu da budu etiketirane zbog svoje politike, navodi "Njuzvik".

Bila je to suptilna promena, ali ogromna za Biro. Tramp i njegova vojska pristalica bili su priznati kao posebna kategorija domaćih nasilnih ekstremista, čak i kada je FBI javno govorio da politički stavovi nikada nisu bili deo njegovih kriterijuma za istragu ili sprečavanje domaćeg terorizma.

Gde FBI vidi pretnje je takođe jasno iz načina na koji ih kategoriše, sistem koji je na površini dizajniran da deluje nepristrasno suptilno, se promenio nakon napada na Kapitol.

"Ne možemo i ne istražujemo ideologiju", tvrdio je visoki zvaničnik FBI novinare posle 6. januara. "Fokusiramo se na pojedince koji počine ili nameravaju da počine nasilje ili kriminalnu aktivnost koja predstavlja federalni zločin ili predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost".

Ali FBI je otišao korak dalje u oktobru 2022. kada je stvorio novu podkategoriju - "AGAAVE-Ostali" - onih koji su predstavljali pretnju, ali se ne uklapaju u njene anarhističke, milicijske ili grupe suverenih građana.

Uvedena bez ikakve najave i prvi put ovde objavljena, nova klasifikacija je zvanično definisana kao "domaći nasilni ekstremisti koji navode antivladine motive za nasilje ili kriminalne aktivnosti koje nisu drugačije definisane, kao što su pojedinci motivisani željom da počine nasilje nad onima koji imaju stvarnu ili pretpostavljenu povezanost sa određenom političkom strankom ili frakcijom određene političke partije".

Iako se Tramp i MAGA nikada ne pominju u zvaničnom opisu AGAAVE-Ostali, vladini insajderi priznaju da se to odnosi na političko nasilje koje se pripisuje pristalicama bivšeg predsednika.

U izjavi za "Njuzvik", FBI je rekao da pretnja AGAAVE "uključuje anarhističke nasilne ekstremiste, nasilne ekstremiste iz milicije, nasilne ekstremiste suverene građane i druge nasilne ekstremiste - od kojih su neki motivisani željom da nanesu štetu onima koji imaju stvarno ili prividno udruženje sa političkom strankom ili frakcijom".

"Prešli smo Rubikon", rekao je jedan visoki obaveštajni zvaničnik za "Njuzvik".

"Trampova vojska predstavlja najveću pretnju nasiljem u zemlji... politički... to je realnost i problem. To je ono sa čim FBI, kao agencija za sprovođenje zakona, mora da se nosi. Ali da li Tramp i njegove pristalice predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti, zemlji, da li predstavljaju pretnju građanskog rata? To je komplikovanije pitanje. I to je na državi da se bavi, a ne na FBI".

Otkrića da su neke Trampove pristalice posebno na meti FBI poklapaju se sa njihovim optužbama da ih targetiraju i da je ovo političko oruđe represivne "duboke države" u Vašingtonu, usmerene na očuvanje političkog uticaja po cenu demokratije.

Dakle, šta je zapravo terorizam kada se primenjuje na američke građane i da li se primenjuje na trenutnu političku situaciju? Domaći terorizam je definisan u saveznom zakonu kao domaće aktivnosti koje uključuju radnje opasne po ljudski život koje predstavljaju kršenje krivičnih zakona Sjedinjenih Država ili bilo koje države; i izgleda da imaju za cilj da zastraše ili prisile civilno stanovništvo; utiču na politiku vlade zastrašivanjem ili prinudom ili utiču na ponašanje vlade masovnim uništavanjem, ubistvom ili kidnapovanjem.

Vlada generalno koristi termine domaći terorizam i domaći nasilni ekstremizam međusobno, iako postoje suptilne razlike, od kojih je najvažnije da je terorizam zakonom definisan i da ekstremizam izbegava oznaku terorizma.

Prema FBI i Odeljenju unutrašnje bezbednosti, reč "nasilno" je važna jer zagovaranje političkih ili društvenih pozicija i aktivizma, upotreba jake retorike, pa čak i generalizovano filozofsko prihvatanje nasilnih taktika ne predstavlja nužno nasilni ekstremizam i stoga je ustavno zaštićeno, podseća "Njuzvik".

U definisanju federalnog zločina terorizma kao krivičnog dela, ne postoji razlika zasnovana na političkim stavovima; u pitanju je jednostavno, kako naglašava FBI, pozivanje na odgovornost onih koji krše zakon, a u paradigmi nakon 11. septembra, prikupljanje obaveštajnih podataka i "ciljanje" domaćih aktera kako bi se sprečilo da krše zakon.

Stručnjaci se slažu da će kako se približavaju izbori 2024. postojati sve veći pritisak da se spreči kršenje zakona, ono što zahteva infiltraciju u političke krugove i druge kontroverzne vladine aktivnosti.

Viši obaveštajni zvaničnik koji radi u Kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe rekao je da bi Bajdenova retorika o domaćem terorizmu mogla da podstakne njegove protivnike da preduzmu ekstremnije mere - posebno one koji su sada izgubili veru u izbore ili veruju da je sistem namešten.

"Dakle, imamo predsednika koji pojačava sopstvenu zapaljivu retoriku koja navodi Donalda Trampa i republikance da učine isto, što utiče na medije i retoriku", rekao je on. "FBI? Našao se u ovom haosu, verovatno upada u nevolju, ali je uglavnom izostavljen zbog besa i ravnodušnosti američke javnosti."