Svet
Evropska politička zajednica: Surogat EU, ili "sanitarni kordon" protiv Rusije?
Platforma je zamišljena da države drži u aktivnom odnosu sa EU, ali je cilj ove "pričaonice" i da ih distancira od Rusije
Čekaonica za Evropsku uniju, pričaonica, ili štit od Rusije - šta je i čemu služi Evropska politička zajednica koja ovih dana (treći put od osnivanja) sastala u Granadi?
Po svemu sudeći ovaj vid udruživanja država, od svega je po malo, iako je zasad najpoznatiji ishod tog produkta Makronovog promišljanja o budućnosti kontinenta - samo "neverovatna porodična fotografija" sa prethodnog samita u Kišinjevu.
Iako je rezultat skupa otkazivanje zajedničke konferencije, prema rečima sagovornika RT Balkan, Milana Igrutinovića sa Instituta za Evropske studije, Evropska politička zajednica zamišljena je kao način otklona od ruske politike i izuzev Rusije i Belorusije okuplja gotovo sve zemlje u Evropi.
Osećaj besplodnosti neformalnog samita kulminirao je kada je zemlja domaćin, Španija, u poslednjem trenutku otkazala planiranu konferenciju za novinare, koja je trebalo da uključi izjave i formalno označi predaju upravljanja Evropskom političkom zajednicom sa Španije na Veliku Britaniju.
"Francuski predsednik bio je inicijator ideje o stvaranju foruma koji je nešto više od Evropske unije, jer bi zemljama na obodu bloka ponudio bliskost, a liderima tih zemalja mogućnost da se sretnu sa ostalima u Evropi kako bi pričali i razmenjivali ideje. Nema tu nikakvih izvršnih ovlašćenja ili dogovora, ali se mogu postići neki dogovori sa političkim posledicama", ukazuje naš sagovornik.
Evropska politička zajednica, prema njegovim rečima, "na neki način jeste čekaonica", ali je njena poenta okupljanje zemalja sa oboda EU, uključujući i one koje čekaju na članstvo, da bi se držale "uza se" i kako ne bi bile "u ruskom krugu zemalja".
"Reč je o koordinaciji zemalja u Evropi koje su van EU, a u kontekstu tekućeg rata. To je, međutim, za svaku zemlju zgodna platforma zahvaljujući kojoj može da se čuje, da nekog uhvati za rukav i da lobira za svoje interese. To je nešto što se ne propušta. Poenta je da participirate u priči i iskažete svoj interes", ukazuje Igrutinović.
Zajednica je, prema njegovim rečima, trenutno najveći evropski forum. Nešto nalik OEBS-u iz starih dana, i vrlo slična Berlinskom procesu.
I diplomata Zoran Milivojević pojašnjava da je cilj skupa održavanje političkog dijaloga o ključnim temama, kao što su bezbednost, saradnja i klimatske promene.
"To je alternativa za saradnju u situaciji kad EU nije spremna za proširenje i nije u mogućnosti da se širi. Prvo su, dakle, potrebne reforme, pa tek onda ide proširenje. To je Zajednica, i ona je nešto što je realnije od samog proširenja i obuhvatanja cele Evrope", ukazuje naš sagovornik, dodajući ipak da su do sad održani samiti do sad bili više pokušaji koordinacije i razgovora, nego što su davali neposredne rezultate.
Za proširenje EU, kako on ističe, sada nema šanse, jer taj blok nema "apsorbcioni kapacitet da primi devet zemalja".
"Za to ne postoje šanse, jer su prvo neophodne unutrašnje reforme - za početak institucionalne, jer mora se menjati sve od načina odlučivanja do budžeta. Reč je pokušaju da se preko politike proširenja ostvari jedinstvo i da se države kandidati drže u aktivnom odnosu. Samo proširenje u ovom trenutku nije realno, već se ta priča gura iz geopolitičkih razloga, zbog Ukrajine i rata sa Rusijom", ističe Milivojević.
Vrtlog evroatlantske politike
Za profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića, najvažniji je kontekst u kome je Zajednica nastala.
"Napravljena je nakon otpočinjanja ukrajinskog rata, kada je između Rusije i ostatka Evrope počela da se podiže 'gvozdena zavesa'. Smišljalo se kako da se zemlje, koje nisu članice EU, i neće nikada biti, niti bi ikad i mogle biti, uvuku u taj vrtlog evroatlanske politike prema Rusiji, i prema celom svetu", ističe profesor Samardžić.
Izraz "politička zajednica", kako ukazuje, podrazumeva izuzetno visok stepen homogenizacije država koje se udružuju – i u ekonomskom, političkom, kulturnom i svakom drugom smislu. Zato mu je i neobično što je upotrebljen baš taj termin, budući da su, kako kaže, u pitanju jako šarolike države "i nema tu od političke zajednice ništa".
On podseća da države Balkana nisu mogle da sprovedu ni Ceftu, organizaciju za trgovinu zemalja bivše Jugoslavije (izuzev Slovenije), preko zone slobodne trgovine.
"Ako ove zemlje nisu mogle da sprovedu Ceftu kako je bila zamišljena, kako će tek da se sprovede ova politička zajednica, koja predstavlja najviši stepen integracije", pita se naš sagovornik.
Zapravo, tvrdi on, nije tu ni poenta o nekom čvrstom udruživanju, već se ovaj izraz koristi da se prikrije "providna" geopolitička i bezbednosna strategija EU da druge države uvuku u vrtlog rata i animoziteta protiv Rusije.
"Kad realno razmislite, što se tiče zemalja koje danas nisu članice EU, one u Uniju nikada neće ni ući. Biće članice Evropske političke zajednice kao supstituta i surogata EU, a faktički će delovati kao neki sanitarni kordon tog bloka u odnosu na Rusiju", zaključuje profesor Slobodan Samardžić.
