I pored toga što se glasovi i dalje prebrojavaju, već je moguće izvući osnovne zaključke o rezultatima američkih međuizbora, piše Ričard Has, predsednik Saveta za spoljnopolitičke odnose.
Pre svega, navodi Has, propala su očekivanja da će rezultati pokazati široko rasprostranjeno nepoverenje u rad administracije predsednika Džoa Bajdena, dok su, sa druge strane, demokrate nadmašile sva očekivanja.
”Partija na vlasti skoro uvek gubi mandate na međuizborima, pošto birači žele da izraze nezadovoljstvo i traže promene, a mnoga pitanja, poput inflacije, kriminala i ilegalne imigracije trebalo je da dovedu do velike pobede republikanaca. Međutim, zabrinutost birača oko drugih pitanja, od prava na abortus do stanja američke demokratije, kao i dovođenje u pitanje sposobnosti nekoliko kandidata Republikanske partije, išli su u korist demokratama”, piše predsednik uticajne organizacije koja već decenijama učestvuje u kreiranju spoljne politike Vašingtona.
Kada je reč o spoljnopolitičkim pitanjima, ona nisu mnogo značila glasačima "i pored činjenice da u Evropi bukti rat, a da su SAD te koje šalju najveću pomoć Ukrajini", ističe Has i dodaje da je razlog za to slabo prisustvo američkih trupa u zoni konflikta.
On, ipak, ističe da rezultati međuizbora neće imati značajan uticaj na američku spoljnu politiku.
”Najverovatnije će se nastaviti ekonomska i vojna pomoć Ukrajini, iako postoji mogućnost da Kongres zatraži da se pomoć smanji ili dovede u vezu sa nekim budućim pregovorima. Sankcije protiv Rusije takođe će ostati na snazi”, piše Has.
Neće biti ni promene pristupa prema Kini, navodi se u analizi i ističe da će ta oblast biti jedna od retkih u kojima će podeljeni Kongres moći da postigne dogovor. Primera radi, SAD bi mogle da uvedu posebnu proveru za investicije u inostranstvu, ali i nova pravila za kineska ulaganja na tlu Amerike. Has dodaje da bi novi Kongres mogao da odobri veću vojnu pomoć Tajvanu i tako dodatno isprovocira Kinu.
”Ukoliko republikanac Kevin Makarti bude postao predsednik Predstavničkog doma, on će posetiti Tajvan, što bi izazvalo oštar odgovor Pekinga”, piše u tekstu predsednika Saveta za spoljnopolitičke odnose i dodaje se da neće doći ni do promene politike prema Severnoj Koreji i Izraelu.
Neslaganja postoje oko Irana, ali Has navodi da je upropašćena svaka mogućnost da se SAD ponovo priključe nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, usled protesta u Iranu, kao i navodnim dokazima o tome da je Teheran vojno pomagao Moskvu.
Kada je reč o klimatskim promenama, verovatno će se nastaviti sa istom politikom i pored negodovanja republikanaca, delimično i zbog američkog političkog sistema u kom su predsedniku poprilično odrešene ruke u vođenju spoljne politike države.
”Senat pod rukovodstvom republikanaca mogao bi da stopira imenovanje pojedinaca na određene pozicije, poput sudija Vrhovnog suda, dok bi republikanski Predstavnički dom mogao da započne saslušanja o povlačenju američkih trupa iz Avganistana, što bi osramotilo Bajdenovu administraciju”, tvrdi Has.
On ističe da su možda najvažnije posledice ovih izbora ”slabljenje” Donalda Trampa, ali i ubedljiva pobeda guvernera Floride Rona DeSantisa za kog navodi da je postao ozbiljan kandidat za novog lidera republikanaca. Sa druge strane, ostaje pitanje: Da li Bajden treba da se kandiduje za drugi predsednički mandat 2024. godine?
”Ukratko, izbegnut je politički zemljotres. Američka spoljna politika će, uglavnom, ostati nepromenjena u naredne dve godine. Nakon toga, sve je moguće”, zaključuje Has.