"U svetlu kontinuiranih zločina nad našim narodom, u svetlu okupatorske orgije i njenog negiranja međunarodnih zakona i rezolucija, i u svetlu američke i zapadne podrške, odlučili smo da stavimo tačku na sve ovo tako da neprijatelj shvati da više ne može da dela a da ne bude pozvan na odgovornost", čuo se miran i precizan glas na snimku objavljenom nekoliko sati nakon subotnjeg napada na Izrael.
Glas na snimku, piše "Fajnenšel tajms", navodno pripada Mohamedu Deifu, komandantu vojnog krila palestinske militantne grupe Hamas i idejnom tvorcu napada.
Sukobi koji su izbili u subotu podigli su Deifovu višedecenijsku kampanju protiv jevrejske države na neočekivani nivo. Dok je njegova poruka emitovana, stotine boraca Hamasa probijale su graničnu ogradu između blokiranog Pojasa Gaze i izraelske teritorije.
U roku od nekoliko sati, Hamas je naneo neočekivani prvi udarac Izraelu, uzevši desetine talaca. Više stotina ljudi poginulo je sa obe strane, dok su po društvenim mrežama kružili snimci mrtvih vojnika i preplašenih civila.
Za Deifa, čiji je nadimak "Gost" - referenca na praksu palestinskih boraca koji svake noći provode u kući drugog simpatizera kako bi izbegli izraelske obaveštajne službe, napad je bio njegov najodvažniji i najsmrtonosniji do sada.
Izrael ga je decenijama lovio i umalo nije poginuo u vazdušnom napadu pre 20 godina posle kog je, navodno, ostao invalid bez ruke i noge. Deifova sposobnost da nadmudri izraelsku vojsku dok istovremeno ubija vojnike i civile donela mu je poštovanje palestinskih militanata.
Ostavivši izraelsku vojsku zatečenu napadom, Deif se katapultirao u najviše ešalone palestinskog rukovodstva, nadmašivši svoje rivale u Fatahu, umerenijoj frakciji koju favorizuje Zapad, kao i kolege u Hamasu, koji SAD, EU i Izrael smatraju terorističkom grupom.
"Čak i pre toga, Deif je bio kao sveta ličnost i veoma su ga poštovali i Palestinci i Hamas", rekao je "Fajnenšel tajmsu" Mkhaimar Abusada, profesor politike na Univerzitetu Al-Azhar u Gazi. Njegova najveća operacija protiv Izraela sada će ga pretvoriti u "božansku" figuru za mlade, dodao je.
Najznačajniji faktor za Hamas je sam broj zarobljenika vraćenih u Gazu. Izrael je predao 1.000 palestinskih zatvorenika da oslobodi jednog vojnika, Gilada Šalita, nakon pet godina zatočeništva u Hamasu 2011.
"Hamas veoma dobro razume da, kada je u pitanju držanje izraelskih zarobljenika, strpljenje je sve što im treba", rekao je regionalni diplomata koji je pomogao u pregovorima o Šalitovom oslobađanju. "Vremenom će izraelska javnost stvarati pritisak. Sve što Hamas treba da uradi je da sačeka".
U intervjuima, izraelski i palestinski analitičari, uključujući ljude koji su poznavali Deifa pre nego što je nestao u senci militantnih aktivnosti, opisali su tihog, intenzivnog čoveka nezainteresovanog za međusobna rivalstva palestinskih frakcija. Umesto toga, rekli su, bio je jednodušan u pogledu promene prirode izraelsko-arapskog sukoba i upotrebe nasilja kao sredstva za njegovo postizanje.
"Trebalo bi da se borite protiv Izraelaca unutar Izraela i da uništite njihovu fantaziju da mogu biti bezbedni na okupiranoj zemlji", rekao je palestinski borac koji je postao političar srednjeg nivoa i koji je upoznao Deifa početkom dvehiljaditih.
Oni su ga takođe opisali kao čoveka čija je sposobnost da stalno evoluira uporedo sa tehnološkim dostignućima izraelske vojske, koja su ilustrovana tokom žestokog 11-dnevnog rata između palestinske militantne grupe i Izraela 2021. Hamas je rasporedio rojeve niskotehnoloških raketa u pokušaju da preplavi izraelski vazdušni prostor. Izraelu je umalo ponestalo municije pre sklapanja primirja.
Kao i drugi u Hamasu, Deif posmatra sporazum iz Osla, koji je krajem devedesetih nakratko imao obećanje o mirovnom rešenju, kao izdaju svog otpora i prvobitnog cilja da se Izrael zameni palestinskom državom.
"Deif je pokušao da započne drugi rat za nezavisnost od Izraela", rekao je Ejal Rozen, pukovnik u rezervama izraelske vojske koji se u prethodnoj ulozi fokusirao na Pojas Gaze, i dodao: "Glavni cilj je uništiti Izrael. Ovo je jedan od prvih koraka – ovo je samo početak".
Deif, nekadašnji proizvođač bombi i arhitekta decenijskog programa za kopanje mreže tunela ispod Gaze, rođen je kao Mohamed Diab Ibrahim al-Masri u izbegličkom kampu Kan Junis tokom šezdesetih, prema izraelskom zvaničniku upoznatim sa njegovim dosijeom.
Gaza je tada bila pod egipatskom kontrolom, a izraelski zvaničnik upoznat sa njegovim dosijeom u obaveštajnoj službi Šin Bet rekao je da su njegov stric ili otac učestvovali u sporadičnim racijama naoružanih Palestinaca pedesetih na istom delu zemlje gde su se Deifovi borci infiltrirali u subotu.
Toliko se malo zna o njemu da je čak i njegovo ime misterija. Ljudi koji su ga poznavali osamdesetih kažu da je i tada nosio ime Deif, dok su drugi rekli da ga poznaju po rođenom imenu. Samo jedna njegova zrnasta fotografija je javno dostupna.
Njegov ukus za teatralnost, piše "Fajnenšel tajms", izbrusio se u glumačkoj trupi kojoj se pridružio dok je bio na Islamskom univerzitetu u Gazi, stecištu egipatskog ogranka Muslimanskog bratstva. U vreme kada je Hamas rođen u kasnim osamdesetim, iskovan u vatri prve intifade (ustanka) protiv izraelske okupacije, Deif je bio u svojim dvadesetim.
Otprilike u to vreme, Gazi Hamad, sada član politbiroa Hamasa, delio je zatvorsku ćeliju sa Deifom nakon što su ih Izraelci zatvorili.
"Od početka svog života u Hamasu, bio je fokusiran na vojnu stazu", rekao je Hamad i dodao: "Bio je veoma ljubazan, sve vreme patriota koji je pravio male stripove da nas zasmejava".
Svaki nagoveštaj ljubaznosti uskoro je izbledeo, pošto je Hamas izvodio bombaške napade u znak protesta na sporazum iz Osla. Izrael smatra Deifa odgovornim za smrt desetina ljudi u samoubilačkim napadima, uključujući talas 1996. u kojem je ubijeno više od 50 civila.
Kaže se da je Deif učio kod Jahje Ajaša, proizvođača bombi sa nadimkom "Inženjer" kojeg je Izrael ubio 1996. mobilnim telefonom punim eksploziva.
Deif je napredovao u redovima brigada Kasam, vojnog krila Hamasa, a izraelski zvaničnik je rekao da je učestvovao u stvaranju prvih rudimentarnih raketa. Hamasov arsenal sada se meri u desetinama hiljada, a samo u subotu je ispalilo 3.500.
Izraelski zvaničnik je rekao da je Deif tražio mete visokog uticaja, kao što su naseljenici i vojnici na okupiranim teritorijama, autobusi u Jerusalimu i Tel Avivu. On je takođe nadgledao raketne napade koje u redovnim intervalima šalju Izraelce u skloništa za bombe.
Unutar Hamasa, rekao je zvaničnik, Deif je bio protivnik komplikovanog plesa u kojem bi Hamas pristao da zaustavi borbe koje su se sporadično rasplamsale u zamenu za to da Izrael dozvoli dodatna sredstva u blokiranom pojasu ili više radnih dozvola za stanovnike Gaze.
Iako je ovaj aranžman pomogao da se upravlja ciklusima nasilja, on je takođe doveo do četiri rata 2009, 2011, 2014, 2021, a zatim i ovog, piše "Fajnenšel tajms"
"Ova teroristička akcija je zauvek okončala ovu praksu", rekao je izraelski zvaničnik posle subotnjeg napada i dodao: "Sada neće biti primirja, već samo odmazde".