Dok Ujka Sem nastavlja da ubacuje milijarde dolara u ukrajinsku ratnu mašinu i pruža primamljivu pomoć ilegalnim migrantima, prosečan američki radnik primoran je da živi od plate do plate, piše za "RT internešenel" Robert Bridž, američki novinar i pisac.
Koliki godišnji prihod je potreban da bi se neko osećao finansijski sigurnim? Za prosečnog Amerikanca, magični broj je 233.000 dolara godišnje, prema istraživanju Bankrejta.
Od plate do plate
Da bi se "99 posto" vratio na Zemlju, američki Biro za popis stanovništva objavio je neke otrežnjujuće podatke koji su uništili te neuhvatljive šestocifrene snove. Srednji prihod domaćinstva prilagođen inflaciji pao je na 74.580 dolara u 2022. – što je pad od 2,3 odsto u odnosu na prosek iz 2021. od 76.330 dolara. Ovo je treći uzastopni godišnji pad od pandemije kovida.
Loše vesti se tu ne završavaju za američke potrošače, koji se sada bore sa posledicama stranog sukoba u dalekoj zemlji i na široko otvorenoj granici.
Ti faktori su doveli do toga da troškovi života porastu više nego što je to bio slučaj u poslednjih 40 godina usred beskrajne inflacije. U junu 2022, međugodišnja stopa inflacije, merena indeksom potrošačkih cena, dostigla je neverovatnih 9,1 odsto, što je najviše od administracije bivšeg predsednika Ronalda Regana.
Značajan razlog za povećanje inflacije desio se 3. marta 2022. godine, kada je predsednik Džozef Bajden potpisao izvršnu uredbu o zabrani uvoza ruske nafte, tečnog prirodnog gasa i uglja u SAD. Ova odluka je imala katastrofalne posledice po lokalnu privredu. Od Bajdenove inauguracije, samo cena benzina je u jednom trenutku skočila za 100 odsto, što je dovelo do naglog skoka svega ostalog, uključujući i broj siromašnih, navodi autor.
Stopa siromaštva u SAD eksplodirala je prošle godine, što je prvo povećanje u 13 godina, prema Birou za popis stanovništva. U 2022. godini, stopa je iznosila 12,4 odsto, što je povećanje od 4,6 procentnih poena u odnosu na 2021.
U međuvremenu, indeks očekivanja, određen kratkoročnim izgledima potrošača za prihode, poslovanje i uslove na tržištu rada, pao je na 73,7 u septembru. To je usledilo nakon pada na 83,3 u avgustu. Zabrinjavajući deo je što indeks očekivanja ispod 80 generalno ukazuje na predstojeću recesiju.
Kartica nije novac?
Ekonomska tragedija već tiho pogađa milione američkih potrošača koji sada žive od plate do plate i koji su bili primorani da koriste krajnji način plaćanja kako bi spojili kraj s krajem: svemoćnu kreditnu karticu, sa previsokim kamatama. Po ovom pitanju, američka ekonomija je oborila još jedan neslavni rekord.
"Dug američkih kreditnih kartica porastao je za 45 milijardi dolara na 1,03 biliona dolara u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal, što je kvartalno povećanje od 4,6 odsto", piše "Strit".
To je prvi put u istoriji SAD da je stanje na kreditnim karticama domaćinstava premašilo marku od 1 bilion dolara, pošto se broj računa kreditnih kartica povećao za 5,48 miliona na 578,35 miliona u kvartalu. Kada se potrošački dug iznenada izjednači sa iznosom koji SAD troše na svoj vojno-industrijski kompleks, znate da postoji problem, navodi Bridž.
Jasno je da SAD imaju neka ozbiljna domaća pitanja koja treba rešiti, ali umesto toga, radije bi finansirale potpuno besmisleni proksi rat protiv nuklearne sile na drugoj strani sveta, piše Bridž.
Na šta se troši američka pomoć?
Vašington je Ukrajini dao blizu 100 milijardi dolara pomoći, a u planu je novi paket. Novac, međutim, nije korišćen samo za finansiranje ukrajinske vojske. Milijarde dolara subvencionisale su učesnike ukrajinske privrede, poput farmera i vlasnika malih preduzeća, učesnika na tržištu čijim kolegama u SAD je takođe potrebna pomoć.
Nedavna studija koju je sproveo Savet za spoljne poslove pokazuje da je više od 30 milijardi dolara – oko 40 odsto ukupne američke pomoći Ukrajini od 31. jula – bila finansijska ili humanitarna pomoć koja nije direktno povezana sa vojnom podrškom. Vojno finansiranje iznosi oko 50 milijardi dolara.
Kao da to nije dovoljno, Bajdenova administracija nastavlja da dočekuje ilegalne migrante po ceni koja je veća od one koja se troši na vođenje proksi rata protiv Rusije u Ukrajini. Godišnji troškovi zbrinjavanja miliona ilegalnih migranata koji ulaze u SAD iznose 150,7 milijardi dolara, prema Fiskalnom teretu ilegalne imigracije za poreske obveznike Sjedinjenih Država (FAIR).
U avgustu je američka granična patrola zabeležila 232.972 susreta migranata duž jugozapadne granice, što je skok sa 183.494 u julu. Za septembar se predviđa veći broj prelazaka u odnosu na prethodni mesec.
Dakle, navodi autor, ovde imamo dva istovremena događaja – katastrofalan vojni sukob u Ukrajini i propusnu američku granicu – koji oduzimaju dragocena sredstva američkim poreskim obveznicima.
Važno je napomenuti da kraljevski otkup koji se predaje da podrži ove poremećene demokratske agende nikada neće biti vraćen. Umesto toga, samo će se dodati neodrživom opterećenju američkog državnog duga, koji trenutno iznosi 33 biliona dolara. To je astronomska suma novca sa kojom ćemo ove ili buduće generacije jednog dana biti primorane da se nose, i to verovatno pre nego kasnije.