Od početka sukoba u Ukrajini činilo se da je evropska podrška bezrezervno na strani Ukrajine, a da je evropski stav utemeljen na iskonskim i neupitnim osećanjima za pravo i pravdu. Istine radi, taj stav se umnogome oslanjao na pretpostavku da će se Rusija predati pre nego što evropske birokrate počnu da razmišljaju o tome kako da preguraju zimu.
I dok se u Nemačkoj povremeno čuju mišljenja drugačija od većine poput izjava predsednika Štajnmajera – koji je, istini za volju, vrlo brzo "okrenuo ploču" – ili bivše kancelarke Angela Merkel, u Francuskoj takve debate gotovo da nema, ocenjuje belgijski senator Alen Deteks.
"Bajdenova administracija nas vodi u razorni sukob s Rusijom, jer je njihov cilj da se oslobode Putina i promene režim u Moskvi, a niko se ne bavi time ko bi zamenio Putina", kaže Deteks u intervjuu za francuski časopis "Kozer".
"Posle tako 'uspešne' promene režima u Iraku i Libiji ili neuspešne u Siriji, s desetinama hiljada mrtvih, milionima izbeglica i haosom koji je usledio, ko može da veruje da će u ogromnoj Rusiji iz američkog šešira nastati demokratskiji ili stabilniji režim nego Putinov?", pita se belgijski senator.
Upozorava i da bi skidanje Putina s vlasti utrlo put ultranacionalističkoj, agresivnoj i osvetoljubivoj vladi, a da bi se, u najgorem slučaju, Rusija raspala kao Sovjetski Savez 1991. godine, Kavkaz bi bio u plamenu i krvoproliću, milioni izbeglica bi pobegli u Evropu (ali ne i u SAD) i Evropa bi postala leglo islamskog terorizma.
"Rusija, odnosno ono što bi od nje ostalo postalo bi evropska noćna mora", navodion.
Odgovornost međunarodne zajednice
Inače, ovaj počasni belgijski senator je među onima koji smatraju da Ujedinjene nacije snose najveću odgovornost za genocid u Ruandi 1994. godine, kada je ubijeno više od 800.000 ljudi, jer to krvoproliće nisu sprečile.
Podneta je i tužba protiv nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana, koji je u to vreme bio na funkciji zamenika generalnog sekretara UN Butrosa Butrosa Galija i komandanta mirovnih operacija.
Belgijanci su teretili Anana i da se suprotstavio objavljivanju njegove uloge i uloge UN u genocidu, jer nije dozvolio osoblju iz Ujedinjenih nacija da svedoči u parlamentarnim istragama koje su kasnije pokrenuli Belgijanci i Francuzi.
"Cene ne rastu zbog Putina već zbog sankcija"
Deteks smatra da je od početka rata u Ukrajini, kao i tokom pandemije ili nakon smrti Džordža Flojda, evropski građanin podvrgnut propagandi mejnstrim medija, "uz čiji blagoslov su vlasti požurile da zabrane emitovanje ruskih medija RT i Sputnik".
"Unapred diskvalifikovana, ruska tačka gledišta se vrlo retko predstavlja u javnosti. Nikada se ne govori da je 'revolucija na Majdanu' 2014. zapravo bila državni udar organizovan uz podršku SAD da bi se zbacio demokratski režim čiji je izbor potvrdio OEBS, ali koji je, u očima Vašingtona i Brisela, imao ozbiljnu manu jer nije želeo da bira između Zapada i Rusije", podseća senator.
On ističe da je kijevski režim od 2014. godine odbijao da primenjuje sporazume iz Minska i činio je sve da ljudi koji govore ruski postanu građani drugog reda, pa tako ukrajinska kriza nije počela 2022. već 2014. Bezbednosne dileme Rusije nikada nisu shvaćene ozbiljno, jer su, po nekakvoj definiciji, "zemlje NATO-a nužno na strani dobra".
"Imamo li i mi pravo da Zelenskog, za kojeg smo zaboravili da je citiran u Panamskim papirima, doživljavamo kao opasnog lika i marionetu u rukama Amerikanaca, koji želi da nas uvuče u rat? Umesto da osude eskalaciju, naši mediji joj se raduju i vide je kao 'saterivanje Putina u ćošak', a zbog svega toga strada energetska infrastruktura Ukrajine i milioni Ukrajinaca dočekuju zimu u strašnim uslovima", zaključuje Deteks i sarkastično dodaje da je to očekivano "sa prijateljima poput zapadnih medija".
Pad životnog standarda za belgijskog senatora nema veze sa "agresijom Vladimira Putina", već je inflacija cena energenata posledica zapadnih sankcija i ruskog odgovora na ove sankcije, a "sankcije nikada u istoriji nisu dovele do pada nekog režima, već one osiromašuju evropske građane."
"Jedino SAD imaju korist od sukoba"
Odbrana demokratije je veoma promenljiva kategorija, ironično primećuje senator, navodeći da je EU zbog Ukrajine postala potpuno ravnodušna prema autoritarnim režimima nekih islamskih zemalja.
I dok sukobi i sankcije štete samoj Evropi, SAD imaju koristi od njih u najmanje tri oblasti: proizvodnji i izvozu naoružanja, gasa i nafte, kao i prehrambenih proizvoda, tvrdi Deteks i vraća se na problem Severnog toka, koji, po njemu, Rusija nije imala interes da uništi, dok američki državni sekretar Blinken u tome vidi "ogromnu priliku" da se smanji evropski uvoz gasa iz Rusije.
Ako, kako kaže Elizabet Born, "Francuska želi da cenu rata učini nepodnošljivom za Rusiju", ne treba da se čudi što Rusija želi da cenu energenata učini nepodnošljivom za Francuze", smatra ovaj senator.
Iako Makron tvrdi da moramo "pristati da platimo cenu za našu slobodu i naše vrednosti", Deteks odgovara da one ni na koji način nisu ugrožene od Rusije. "S druge strane, naš prosperitet je direktno ugrožen, kao i naša bezbednost ako sledimo ratne huškače Vašingtona."
Najzad, senator savetuje da se u interesu cele Evrope "mora odbaciti tvrdi pristup Zelenskog, pregovarati s Rusijom o podeli Ukrajine i ukinuti sankcije", jer je diplomatsko rešenje poželjnije od eskalacije sukoba koju podstiče Vašington.