Skot Riter: Kako je u ruke Hamasa dospelo američko oružje namenjeno Ukrajini?
Skorija istorija pokazuje da je "omiljeno" oružje terorista, ili borca za slobodu (u zavisnosti od perspektive) bila jurišna puška AK-47. Danas, nakon takozvanog "globalnog rata protiv terorizma" pokrenutog posle napada na SAD 11. septembra, nije neuobičajeno videti takve borce sa pištoljem "glok 9 mm" ili karabinom "kolt M4".
Ovo je oružje koje plaća američki poreski obveznik i koje se navodno daje snagama udruženim u cilju pobede nad teroristima i/ili borcima za slobodu (opet, u zavisnosti od političkih uverenja posmatrača), ali ono završava u rukama ovih poslednjih umesto toga. Očigledno, to nije bio plan Vašingtona. Pa ipak, nekako, ovo oružje stiže u ruke upravo onih snaga koje SAD i njeni saveznici pokušavaju da poraze, piše bivši američki obaveštajac Skot Riter za "RT internešenel".
Čini se da najnoviji primer ovog fenomena uključuje Hamas i napade militanata povezanih sa tom organizacijom na vojne i civilne ciljeve u južnom Izraelu. Na video snimku, čija autentičnost tek treba da bude potvrđena, se vidi kako se borac Hamasa zahvaljuje Ukrajini što su im obezbedili malokalibarsko oružje, municiju i ručne bombe. Na više snimaka vide se pripadnici Hamasa naoružani mnoštvom oružja američke proizvodnje.
Ovi video snimci su uznemirili neke američke zakonodavce, kao što je republikanska predstavnica Mardžori Tejlor Grin koja je, neposredno nakon napada Hamasa, poručila da SAD moraju da rade sa Izraelom da bi pratili serijske brojeve na bilo kom američkom oružje koje je Hamas koristio protiv Izraela. "Da li je došlo iz Avganistana? Iz Ukrajine? Vrlo je verovatno da je odgovor iz obe zemlje."
Svaki pokušaj da se odgovori na pitanja republikanke iz Džordžije će više nego verovatno otkriti informacije koje će biti neprijatne za američku vladu, smatra Riter.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je od juna ove godine govorio da se protivtenkovsko oružje američke proizvodnje namenjeno Ukrajini pojavljuje na izraelskoj granici. Netanijahu nije rekao kako je do toga došlo - korupcija je harala u Ukrajini, a novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, izvestio je o stotinama miliona dolara pomoći koji su preusmereni u ruke strana kojima prvobitno nije bila namenjena.
Riter, na osnovu razgovora sa brojnim obaveštenim izvorima, smatra da bi preusmereni iznos mogao da bude čak šest od svakih deset dolara pomoći upućene Ukrajini. Jedno je ako ovo uključuje novac; sasvim je druga stvar ako ovo uključuje oružje.
Široka dostupnost oružja proizvedenog u SAD na globalnom crnom tržištu koje koriste teroristi/borci za slobodu da bi se naoružali odražava labav pristup koji SAD zauzimaju kada je u pitanju pružanje vojne pomoći stranama uključenim u aktivne borbe. Čini se da su SAD više zainteresovane za jačanje političke poruke vezane za takve isporuke – da SAD aktivno podržavaju prijatelje kojima je potrebna. Stvarni bezbednosni aspekti ovog napora, međutim, izgleda da izmiču većini visokih kreatora američke politike.
Ovo je postalo očigledno u maju 2022, kada je Rand Pol, republikanski senator iz Kentakija, pokušao da postavi generalnog inspektora koji će nadgledati i pratiti oko 40 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini koju je zatražio predsednik Džozef Bajden. Kongres je predlog senatora Pola mahom zanemario i zauzeo stav "ne čujem ništa loše, ne vidim ništa loše, ne govorim ništa loše" kada je u pitanju Ukrajina i korupcija.
Pitanje kako se američko oružje našlo u rukama onih kojima nije namenjeno već, što je još važnije, protiv kojih bi ovo oružje trebalo da bude upotrebljeno a koji ga koriste protiv američkih saveznika, nije novost, navodi Riter.
Još 2007. godine, turska policija počela je da pronalazi oružje kod ubijenih boraca Kurdistanske radničke partije (PKK) koje su SAD poslale iračkim snagama. Stejt department PKK smatra terorističkom organizacijom, a Turska je članica NATO-a.
Huti su na bojnom polju zaplenili američko oružje koje je dostavljeno Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima u svrhu borbe protiv jemenskih Huti pobunjenika. Deo ovog oružja našao se u rukama boraca Hezbolaha u Libanu.
Oružje koje su SAD dale bivšoj avganistanskoj vojsci pronađeno je u Kašmiru, kod pro-pakistanskih islamističkih terorista/boraca za slobodu koji su se, pre nego što su ubijeni u Kašmiru, borili zajedno sa avganistanskim talibanima protiv SAD i njihovih avganistanskih saveznika.
Drugo američko oružje iz Ukrajine počelo je da se pojavljuje u Africi, u regionu jezera Čad, u rukama pobunjenika Boko Harama koji se bore protiv američkih vojnika iz Čada, Nigera i Nigerije.
Realnost je da su SAD postale jedan od glavnih izvora oružja za teroriste/borce za slobodu širom sveta. Dok je Mardžori Tejlor Grin u pravu što traži odgovore kada je u pitanju bezbednost Izraela, dugogodišnjeg američkog saveznika, ista pitanja se mogu postaviti o gotovo svakom programu bezbednosne pomoći koji su pokrenule SAD u periodu posle 11. septembra.
Čini se da je američki pristup borbi protiv globalnog rata protiv terorizma na kraju učinio da oni koje naziva teroristima budu sposobniji da izvrše akte nasilja koje američka politika pokušava da zaustavi. Tužna istina je da Amerika, u svojoj žurbi da naoruža svet, na mnogo načina završava kao najgori neprijatelj svojih prijatelja.