Posle relativnog mira u Africi početkom prošle decenije, sa usponom "novih demokratija", ratni bubnjevi se ponovo čuju. U protekle tri godine pučisti su uspešno udarili devet puta na kontinentu, piše "Ekonomist".
Posledice su strašne. U Sudanu je puč ubrzo izazvao građanski rat između vojske i paravojne grupe što je zauzvrat pokrenulo povratak na genocid u Darfuru. U Burkini Faso, Maliju i Nigeru pučisti su tvrdili da će vratiti bezbednost, ali se rat ovih zemalja sa džihadistima stalno pogoršavao. Bilo je 4.820 mrtvih u sukobima u regionu 2019. godine, pre puča. Nakon svrgavanja vlada u Maliju 2020. i 2021. godine, u Burkini Faso početkom i krajem 2022. i u Nigeru 2023. godine, broj smrtnih slučajeva će preći 10.000. Da jad bude veći, u Maliju su separatisti ponovo krenuli u borbu protiv vojske. Državni udari su takođe ostavili zapadnu, a posebno francusku politiku u Africi u neredu. Francuski vojnici su bili primorani da napuste tri zemlje.
Nakon avgustovskog puča u Gabonu, nekadašnjem savezniku Francuske, mnogi se pitaju: gde će biti sledeći? Nedavni državni udari u Africi su uglavnom odgovarali jednom od dva arhetipa. Prvi se dešavaju na mestima sa malo bezbednosti, kao što je veći deo Sahela, gde generali tvrde da samo oni mogu da spasu zemlju. Druga vrsta smenjuje nepopularne lidere, kao što je bio slučaj u Gvineji i Gabonu.
BMI, istraživačka firma u vlasništvu agencije za kreditni rejting "Fič", proučavala je metriku bezbednosti, institucionalne snage, ekonomskog razvoja i društvene kohezije kako bi utvrdila koja bi afrička zemlja mogla biti sledeća u redu za državni udar. BMI analitičari smatraju da je Južni Sudan u najvećem riziku, sledi Centralnoafrička Republika gde je predsednik Fostin-Arčejndž Tuadera, koga čuvaju plaćenici, nedavno progurao promenu ustava kako bi mu se omogućilo da se kandiduje za treći mandat.
Nigerijska konsultantska kuća "SBM intelidžens" ima drugačiji indeks. I ovaj je, piše "Ekonomist", fokusiran na upravljanje i ekonomiju, ali eksplicitno razmatra mešanje stranih sila i istoriju zemlje. Zabrinjavajuće je da je njihov najbolji izbor za državni udar ili preokret ogromna Demokratska Republika Kongo (DRK) koja je opterećena sukobima i susedima koji se mešaju i koja se suočava sa predsedničkim izborima u decembru. Iznenađujuće je i što rangiraju Angolu, jednu od najvećih afričkih ekonomija i velikog proizvođača nafte, kao podjednaku opasnost od državnog udara kao i Mali, kojim već upravlja hunta. Rizik Angole je delimično zasnovan na njenoj istoriji sukoba i dugoj istoriji jednostranačke vladavine.
Državni udari mogu da uključe nevidljive faktore koliko i merljive. Odnosi unutar oružanih snaga su ključni, ali neprozirni. Verovatno nije slučajno da su u roku od nekoliko sati nakon državnog udara u Gabonu autoritarni predsednici Ruande i Kameruna promenili svoje generale i ministarstva odbrane.
Jednostavno pravilo možda je, stoga, i dalje biti najinformativnije: državni udari često izazivaju više državnih udara u istoj zemlji. Zato su Mali i Burkina Faso imali dva puča od 2020. i zato je hunta u potonjem krajem septembra objavila da je osujetila još jedan pokušaj državnog udara. S obzirom na to da se Mali sada bori sa separatistima koji ponovo jačaju, kao i sa džihadistima koji su takođe ophrvali Burkinu i Niger, svako ko prati državni udar treba da budno prati Sahel, zaključuje "Ekonomist".