Zapadne elite često ignorišu stvarne humanitarne katastrofe, ali zato sa entuzijazmom raspravljaju o apstraktnim ljudskim pravima, što je više nego licemerno, primećuje u uvodniku "Global tajms".
Zapad pritiska treće države da "zauzmu stranu" u ovom sukobu i navodi koje zemlje "još nisu osudile Hamas". Tokom razgovora sa saudijskim ministrom spoljnih poslova američki državni sekretar Entoni Blinken je otvoreno "savetovao" Saudijskoj Arabiji da "jasno osudi" napad Hamasa. Međutim, Vašington nije u poziciji da o tome bilo koga podučava.
Podaci o žrtvama u izraelsko-palestinskom sukobu izazivaju snažnu uznemirenost. I Izrael i Palestina imaju izuzetno veliki broj civilnih žrtava. Sukob i dalje eskalira, a postoji i neizvesnost oko toga kako će se sukob razvijati u budućnosti.
Dugotrajna marginalizacija palestinskog pitanja
Izraelski ministar odbrane Joav Galan naredio je "potpunu opsadu" Gaze, gde u nepodnošljivim uslovima živi više od dva miliona stanovnika. Oni već trpe ozbiljne posledice materijalne blokade i ograničenja kretanja. Izbijanje sukoba ih je samo povećalo. Prekinuta je isporuka struje i vode. Sprema se nova humanitarna katastrofa, a to je nešto što međunarodna zajednica ne može da ignoriše.
Zadatak koji stoji pred međunarodnom zajednicom, a posebno pred velikim silama, jeste kako sprečiti humanitarnu katastrofu. Za to je odgovorna dugotrajna marginalizacija palestinskog pitanja, iza koje stoje zapadne zemlje, a posebno SAD.
U bilo kom civilizovanom društvu, nasilje i napadi na civile su neprihvatljivi. Međunarodna zajednica mora da ih oštro osudi, bez obzira na to ko ih je počinio.
Kada izbiju sukobi, najracionalniji i najodgovorniji pristup je da se sve strane pozovu na uzdržanost i da se što pre postigne prekid vatre. Međutim, sada vidimo da SAD i mnoge zapadne zemlje raspiruju vatru i da je to stalni obrazac kojem pribegavaju u mnogim konfliktnim regionima.
Kako postići trajni mir između Izraela i Palestine
Tako je Niki Hali, bivša ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama i kandidat na predstojećim predsedničkim izborima 2024, pozvala izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da "završi sa Palestincima": "Ovo nije samo napad na Izrael, ovo je napad na Ameriku", dodajući tome i sledeće reči: "Palestinci bi trebalo da idu pakao i da plate za ono što su uradili."
Ovakve primedbe predstavljaju otvoreno huškanje. Njene ekstremne reči promovišu mržnju, a to je stav mnogih američkih političara prema palestinskom i mnogim drugim pitanjima. U njihovim očima, stvari u svetu su ili crne ili bele, a oni u njemu predstavljaju pravednu stranu.
Američki političari su navikli da složenu realnost međunarodne politike doživljavaju veoma pojednostavljeno. Pristupajući na taj način složenim međunarodnim pitanjima, koja imaju zamršenu istorijsku pozadinu, oni samo izazivaju još gore katastrofe.
Izraelsko-palestinski sukob iznova podseća svet na izuzetan značaj kolektivne bezbednosti. Kriza se ponavlja zato što je bliskoistočni mirovni proces zanemario "rešenje o dve države".
Da bi se zaista postigao trajni mir i omogućilo stanovnicima ove zemlje da žive dostojanstveno, neophodno je vratiti se principima kolektivne bezbednosti.
Potrebno je brzo deeskalirati situaciju i sprečiti još više žrtava. Velike sile moraju da promovišu dijalog, da postignu prekid vatre i povrate mir u regionu.
Sve drugo samo doliva ulje na vatru. Jedino primenom koncepta zajedničke, sveobuhvatne i održive bezbednosti moguće je postići trajni mir u sukobu Izraela i Palestine.