Vojna analiza: Tri scenarija za izraelsku invaziju na Pojas Gaze

Sveobuhvatna izraelska kopnena invazija na Gazu mogla bi da podrazumeva stotine hiljada vojnika i može se desiti tek ako Hamas bude bačen na kolena neprestanim vazdušnim napadima i dugom opsadom, piše britanski "Telegraf" u vojnoj analizi situacije na Bliskom istoku.

Autori navode da nije iznenađujuće što izraelska vojska ne otkriva detaljne planove za svoju invaziju iz bezbednosnih razloga, ali je jasno da će taj zadatak zahtevati ogroman napor. Broj žrtava na palestinskoj strani biće ogroman, možda čak i bez presedana. Takođe će neizbežno biti mnogo žrtava na izraelskoj strani.

Ova kriza, za razliku od 2014. (kada je nekih 2.300 Palestinaca ubijeno u kopnenoj invaziji na Gazu), uključuje najveću situaciju sa taocima u istoriji Izraela i predstavlja veliki rizik da se regionalni neprijatelji zemlje, kao što je Hezbolah u Libanu, pridruže borbi. Takođe može trajati mnogo duže od operacije iz 2014. - ne samo nedeljama, već potencijalno mesecima.

Pod pretpostavkom da Izrael treba da pošalje deset vojnika za svakog pojedinačnog borca Hamasa, što je prilično tipično vojno pravilo za postizanje superiornosti, bilo bi potrebno između 300.000 i 400.000 vojnika da bi se uhvatili u koštac sa procenjenim 30.000 do 40.000 pripadnika Hamasovog naoružanog krila.

"Telegraf" je sastavio tri scenarija izraelske ofanzive i nijedan ne garantuje uspeh.

• Ograničeni upad izraelskih snaga na sever Pojasa Gaze sa ciljem da se smanji broj civilnih žrtava i, istovremeno, unište ključne mete. Ovaj upad mogao bi da bude potpomognut amfibijskom invazijom.

• Širi upad preko centralnog i severnog dela Pojasa Gaze. Izraelske snage bi u ovom slučaju izbegavale jug kako ne bi došlo do borbi blizu granice sa Egiptom koje bi mogle da eskaliraju u regionalni konflikt.

• Višestruki napad na kompletnu enklavu.

Višestruki napad

Iako se kopnena invazija čini najverovatnijom opcijom, Izrael bi mogao da je iskombinuje sa amfibijskim napadom sa zapadne obale Gaze.

Kopnene snage bi mogle da se okupe u jednoj zoni odakle bi krenule u napad ili bi mogle da budu razbijene u različite borbene grupe za višestruki napad poput onog koji je Hamas izveo u subotu.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su već pozvale 300.000 rezervista pored 170.000 aktivnih vojnika.

Iako se Izrael ponosi time što ima visokotehnološku vojsku, invazija bi verovatno uključivala slanje pešadije da nadmaši Hamasove snage na terenu, kao i masu tenkova.

Jedan od problema sa ovim pristupom je taj što su izraelski tenkovi zajedno sa njihovim oklopnim vozilima izuzetno ranjivi u urbanim sredinama. Ovo je prvenstveno zato što je njihov najtvrđi oklop uglavnom lociran prema prednjem delu trupa i kupole – delovi za koje se očekuje da će najčešće biti upereni na neprijatelja.

Međutim, u urbanim sredinama, branioci mogu lako da se postave iznad tenkova i pucaju na vrh kupole gde je oklop najslabiji.

Isto tako, kanalizacioni sistemi i komunikacioni tuneli pružaju mesta za skrivanje bombi koje mogu da eksplodiraju u stomaku oklopnih vozila, što je još jedna slaba tačka ovih vozila.

Zatim se postavlja pitanje da li će civili u Gazi uzeti oružje da se odupru invaziji izraelskih vojnika, nešto na šta bi Hamas mogao da pozove kada upad počne.

Sve ovo znači da urbani napad mora biti vođen pešadijom, pri čemu se tenkovi pozivaju samo za određene zadatke – kao što je uništavanje neprijateljskih utvrđenih položaja – pre nego što budu brzo potisnuti u pozadinu, dalje od najopasnijih položaja.

Hiljade dronova i spasavanje talaca

Iskustvo iz Nagorno-Karabaha, Sirije i Ukrajine sugeriše da će pešadija biti opremljena dronovima kako bi uočili neprijatelja. Biće potrebne hiljade dronova, ne samo zato što se smatra da je broj Hamasovih boraca oko 30.000, već i zato što radio signali koji kontrolišu dronove ne funkcionišu baš dobro u naseljenim područjima. A i Hamas ima opremu za elektronsko ratovanje koja je posebno dizajnirana da ometa kontrolni signal za dronove.

Izrael takođe ima spremne brojne elitne i specijalne jedinice koje mogu da se koriste paralelno sa kopnenom invazijom za spasavanje talaca.

Izraelske specijalne snage imaju prethodno iskustvo u talačkim situacijama, kao što je operacija Entebe 1976. oslobađanja aviona "Er Fransa" koji su oteli palestinski militanti. Ali nikada se nisu suočili sa nečim sličnim sadašnjoj krizi u Gazi, sa najmanje 100 talaca razbacanih po celoj teritoriji u stambenim zgradama, tunelima i drugim lokacijama, delujući kao živi štit, navodi "Telegraf".

Štaviše, ova vojska je izgrađena prvenstveno za lokalnu odbranu zemlje, sa veoma ograničenom regionalnom projekcijom moći, dok je mornarica bila posebno dizajnirana da zaustavi nedozvoljene pošiljke oružja, ljudi i novca iz inostranstva.

Rizik kombinovanog napada

Poslednjih godina, IDF je takođe nastojao da koristi tehnologiju za kompenzaciju ograničenog broja odmah dostupnih trupa u okviru programa "Momentum". Cilj programa je da tehnologija i veštačka inteligencija pomognu vojnim komandantima da ubrzaju proces donošenja odluka.

Međutim, događaji u subotu su pokazali kako se čak i najsofisticiranija mreža može srušiti u pravim okolnostima. Ako Izrael namerava da se preseli u Gazu radi napada na Hamasove borce i infrastrukturu, vojni šefovi će možda morati da preispitaju oslanjanje na tehnologiju.

Istovremeno, pretnja invazije Hezbolaha na severu – u znak odmazde za bilo kakvu kopnenu ofanzivu – plus potreba da se održi red i na jugu i na okupiranoj Zapadnoj obali, mogli bi da stvore logističke izazove. Izrael je mala kopnena masa na Bliskom istoku, a kombinovani napad iz različitih pravaca mogao bi da preplavi njegove odbrambene sposobnosti.

Po koju cenu?

Hju Lovat, viši analitičar za Bliski istok u Evropskom savetu za spoljne odnose kaže da će izraelski kopneni upad imati ogromnu cenu u smislu života Palestinaca i Izraelaca.

"Kao što su prošle operacije pokazale, to će pojačati humanitarnu krizu u Gazi i podstaći palestinski i arapski gnev protiv Izraela. Takođe je nejasno kakva bi bila pobeda Izraela, osim što bi Hamas prikupio veliki broj leševa. Čak i ako može da iskoreni grupu, što je neizvesno, šta sledi?", upitao je.

Ako bi invazija bila uspešna – a mogla bi da propadne – bezbednosne snage bi tada morale da ostanu na mestu dugi niz godina kako bi omogućile razvoj političkih i društvenih struktura, i sprečavaju naseljavanje ovog prostora naoružanim grupama.